Рев 1289/2021 1.6.6.9.1

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 1289/2021
15.04.2021. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Слађане Накић Момировић, председника већа, Добриле Страјина, Марине Милановић, Бранке Дражић и Данијеле Николић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Миодраг Игњатовић, адвокат из ...., против тужене Републике Србије- Привредни суд у Нишу, коју заступа Државно правобранилаштво, Одељење у Нишу, ради накнаде нематеријалне и материјалне штете, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж рр 476/20 од 29.10.2020. године, у седници одржаној 15.04.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж рр 476/20 од 29.10.2020. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиље изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж рр 476/20 од 29.10.2020. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Пироту Прр 192/19 од 22.07.2020. године, исправљеном решењем истог суда Прр 192/19 од 07.09.2020. године, ставом првим изреке, делимично је усвојен тужбени захтев тужиље и обавезана је тужена да тужиљи на име накнаде нематеријалне штете због повреде права на суђење у разумном року у предмету Привредног суда у Нишу Ст 47/2010 исплати износ од 500 евра у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан исплате, са припадајућом законском затезном каматом почев од 22.07.2020. године, као дана пресуђења, до коначне исплате, а на име накнаде имовинске штете изазване повредом права на суђење у разумном року, исплати износ неисплаћеног потраживања у поступку стечаја Ст 47/2010 који се води пред Привредним судом у Нишу у износу од 579.911,23 динара са законском затезном каматом на износ од 369.264,95 динара почев од 22.07.2020. године као дана пресуђења, па до исплате. Другим ставом изреке, део тужбеног захтева за исплату законске затезне камате на досуђени износ материјалне штете од 369.264,95 динара за период од 04.11.2009. године, као дана отварања стечајног поступка до 22.07.2020. године, као дана пресуђења и на износ од 7.072,00 динара почев од 05.07.2019. године, као подношења тужбе, па до коначне исплате, одбијен је као неоснован. Трећим ставом изреке, обавезана је тужена да тужиљи накнади трошкове поступка у износу од 54.000,00 динара са законском затезном каматом од дана извршности пресуде, до исплате.

Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж рр 476/20 од 29.10.2020. године, првим ставом изреке, одбијена је као неоснована жалба тужиље и првостепена пресуда потврђена у ставу првом изреке и у делу става другог изреке у односу на исплату законске затезне камате на износ од 369.264,95 динара почев од 04.11.2009. године. Другим ставом изреке, преиначена је првостепена пресуда у делу става другог у односу на законску затезну камату и обавезана је тужена да тужиљи на досуђени износ материјалне штете исплати законску затезну камату и од 05.07.2019. године закључно са 21.07.2020. године, као и на износ од 7.072,00 динара почев од 05.07.2019. године, па до коначне исплате, и у ставу трећем изреке тако што је обавезана тужена да тужиљи на име трошкова парничног поступка исплати износ од 66.000,00 динара, са законском затезном каматом почев од дана извршности пресуде, па до коначне исплате.

Против правноснажне другостепене пресуде, тужиља је благовремено изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права са предлогом да се о ревизији одлучује као изузетно дозвољеној, на основу члана 404. Закона о парничном поступку (,,Службени гласник РС“ број 72/11, 49/2013-УС, 74/2013-УС, 55/14, 87/18 и 18/20).

Према члану 404. ЗПП ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). О дозвољености и основаности посебне ревизије одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија.

У конкретном случају, нису испуњени услови за одлучивање о ревизији тужиље, као о посебној ревизији. Према Закључку усвојеном на седници Грађанског одељења Врховног касационог суда од 02.11.2018. године, у поступку решавања спорног правног питања, Република Србија одговара за штету насталу због потпуног или делимичног неизвршења правноснажних и извршних судских одлука, односно у стечају утврђених потраживања запослених из радног односа које су без њихове кривице остале неизмирене и у поступку стечаја вођеном над стечајним дужником са већинским друштвеним или државним капиталом, уз услов да је претходно утврђена повреда права на суђење у разумном року. Побијана пресуда не одступа од наведеног Закључка, код чињенице да је тужиљи утврђена повреда права на суђење у разумном року у стечајном поступку. У другостепеној пресуди је изражен правни став да тужиљи припада право на законску затезну камату од дана подношења тужбе, јер је Законом о стечају прописано да за необезбеђена потраживања у стечајном поступку обрачунавање уговорених и затезних камата престаје даном отварања стечајног поступка, што је у складу са судском праксом нижестепених судова и ревизијског суда у тумачењу и примени материјалног права. Из наведених разлога, на основу члана 404. став 2. ЗПП, одлучено је као у првом ставу изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије на основу члана 410. став 2. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена ни као редовна.

Према члану 28. ЗПП, ако је за утврђивање стварне надлежности, права на изјављивање ревизије и у другим случајевима прописаним у овом закону меродавна вредност предмета спора, као вредност предмета спора узима се вредност главног захтева (став 1.), док се камате, уговорна казна и остала споредна тражења, као и трошкови поступка не узимају у обзир ако не чине главни захтев.

Како је ревизија изјављена против другостепене пресуде у делу којим је одлучено о камати, као o споредном захтеву тужиље, ревизија није дозвољена.

На основу члана 413. Закона о парничном поступку, одлучено је као у изреци.

Председник већа - судија

Слађана Накић Момировић,с.р.

За тачност отправка

управитељ писарнице

Марина Антонић