.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 14303/2023
27.03.2024. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Гордане Комненић, председника већа, др Илије Зиндовића, Марије Терзић, Весне Мастиловић и Мирјане Андријашевић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Милош Манџупић, адвокат из ..., против тужене Републике Србије, Министарство одбране, Војне болнице Ниш, коју заступа Војно правобранилаштво – Одељење у Нишу, ради накнаде материјалне штете, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 3/2023 од 01.02.2023. године, у седници одржаној 27.03.2024. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 3/2023 од 01.02.2023. године.
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужене изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 3/2023 од 01.02.2023. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Нишу П 3886/2020 од 04.10.2022. године, ставом првим изреке, усвојен је тужбени захтев тужиље и обавезана тужена да јој исплати на име изгубљене зараде, као разлике између плате коју би остварила и пензије за период од 21.10.2019. до 30.06.2022. године укупан износ од 1.533.276,11 динара са законском затезном каматом на појединачне месечне таксативно одређене износе у овом ставу пресуде до последњег дана у месецу за претходни месец. Ставом другим изреке, обавезана је тужена да тужиљи на име ренте исплаћује износ од 43.821,79 динара месечно почев од 01.07.2022. године па убудуће док за то постоје законски услови и то најкасније до 30. у месецу за претходни месец, као и законску затезну камату на неисплаћене а доспеле месечне износе ренте до 30. у месецу за претходни месец до коначне исплате, с тим да се тужена обавезује да тужиљи доспеле а неисплаћене износе месечне ренте и законску затезну камату на исте исплати одједном. Ставом трећим изреке, обавезана је тужена да тужиљи накнади трошкове парничног поступка од 426.432,00 динара са законском затезном каматом од дана извршности пресуде.
Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж 3/2023 од 01.02.2023. године, одбијена је као неоснована жалба тужене и потврђена пресуда Основног суда у Нишу П 3886/2020 од 04.10.2022. године.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужена је изјавила благовремену ревизију, због погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучи као изузетно дозвољеној на основу члана 404. Закона о парничном поступку ради разматрања правних питања од општег интереса и ради уједначавања судске праксе.
Одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11 ... 10/23), прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интерса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачења права (посебна ревизија).
По оцени Врховног суда, у конкретном случају није потребно да се размотре питања од општег правног интереса, нити је потребно уједначавање судске праксе, па нису испуњени услови за одлучивање о посебној ревизији тужене на основу одредбе члана 404. став 1. ЗПП.
Предмет правне заштите је накнада материјалне штете коју је тужиља претрпела због операције на штитној жлезди која је изведена код Војне болнице Ниш дана ...2017. године, а којом приликом тужиља је претрпела оштећења и због тога је морала да затвори приватну агенцију за ... и упућена у инвалидску пензију. Потраживање тужиље се односи на разлику између зараде коју би остварила и пензије коју сада прима а за спорни период као и рента коју тужиља потражује у будућем периоду. Одлука нижестепених судова заснована је на примени релевантних одредби материјалног права на утврђено чињенично стање, па указивање тужене на погрешну примену материјалног права није од утицаја, јер за примену института посебне ревизије није од значаја свака погрешна примена материјалног права на конкретно утврђено чињенично стање, већ само она која је од општег значаја за остваривање заштите људских права и обезбеђења стандарда правичног суђење, што овде није случај. Истицање чињенице у ревизији да у току поступка није утврђено да се одговорност тужене заснива на лекарској грешки, указује на оспоравање утврђеног чињеничног стања а што не може бити основ за посебну ревизију.
Из изложених разлога, Врховни суд је одлуку као у ставу првом изреке донео применом одредбе члана 404. став 2. ЗПП.
Испитујући дозвољеност изјављене ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је утврдио да ревизија није дозвољена.
Тужба ради накнаде штете поднета је 21.07.2020. године.
Одредбом члана 403. став 3. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.
Имајући у виду да је ово имовинскоправни спор у ком вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, следи да ревизија тужене није дозвољена, на основу одредбе члана 403. став 3. ЗПП.
Из тих разлога, Врховни суд је одлуку као у ставу другом изреке донео применом одредбе члана 413. ЗПП.
Председник већа - судија
Гордана Комненић,с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
