Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 1439/2020
04.03.2020. година
Београд

 

Врховни касациони суд у већу састављеном од судија Jасминке Станојевић, председника већа, Споменке Зарић, Бисерке Живановић, Гордане Комненић и др Илије Зиндовића, чланова већа, у поступку заштите права на суђење у разумном року предлагача АА из ..., чији је пуномоћник Александар Милеуснић, адвокат из ..., одлучујући о ревизији предлагача изјављеној против решења Вишег суда у Лесковцу Ржг 217/19 од 18.10.2019. године, у седници од 04.03.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији предлагача изјављеној против решења Вишег суда у Лесковцу Ржг 217/19 од 18.10.2019. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија предлагача изјављена против решења Вишег суда у Лесковцу Ржг 217/19 од 18.10.2019. године.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Основног суда у Лесковцу Р4И 175/19 од 04.09.2019. године, одбијен је приговор за убрзање поступка поднет од стране пуномоћника предлагача у предмету Основног суда у Лесковцу И 7838/10.

Решењем Вишег суда у Лесковцу Ржг 217/19 од 18.10.2019. године, одбијена је као неоснована жалба пуномоћника предлагача и потврђено првостепено решење.

Против другостепеног решења предлагач је, на основу члана 404. Закона о парничном поступку, благовремено изјавила ревизију због битних повреда одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права. Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије, на основу чл. 404. и чл. 410. став 2. тачка 5. у вези са чланом 420. ст. 1. и 6. ЗПП и чл. 27. и 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку, Врховни касациони суд је нашао да ревизија предлагача није дозвољена. У конкретном случају ревизија је изјављена у поступку заштите права на суђење у разумном року. Одредбом члана 3. став 1. Закона о заштити права на суђење у разумном року одређена су правна средства којима се штити право на суђење у разумном року (приговор ради убрзања поступка, жалба и захтев за правично задовољење). Тим законом ревизија није предвиђена као ванредни правни лек. Ревизијом се у овом случају побија решење председника непосредно вишег суда којим је одлучено о жалби, против којег није дозвољена жалба (члан 21. Закона о заштити права на суђење у разумном року). Због тога није дозвољена ни ревизија (члан 403. ЗПП) ни посебна ревизија (члан 404. ЗПП), јер би се на тај начин продужавао поступак правне заштите, што би било супротно заштити права на суђење у разумном року. Из наведених разлога, одлучено је као у изреци.