Према члану 404. став 1. ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11, 55/14, 87/18, и 10/23), ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и када је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). Према ставу 2. истог члана, о дозвољености и основаности ревизије из става 1. овог члана, одлучује Врховни суд у већу од пет судија.

Врховни суд није прихватио предлог за одлучивање о ревизији тужиље као изузетно дозвољеној у смислу одредбе члана 404. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11, 55/14, 87/18, и 10/23). У конкретном случају тужиља је изјавила посебну ревизију против другостепеног решења којим усвојена је жалба тужене и преиначено решење Вишег суда у Новом Саду П 678/19 од 24.10.2022. године, тако што је одбијен предлог тужиље од 23.06.2022. године за наставак поступка, применом процесних одредби, а посебна ревизија се може изјавити само због погрешене примене материјалног права и под условима који су прописани чланом 404. став 1. Закона о парничном поступку. Осим тога, битне повреде одредаба парничног поступка, на које се ревизијом указује, нису разлог за изјављивање посебне ревизије. Спорно правно питање везано за одредбе ЗПП-а па нема места одлучивању о ревизији као изузетно дозвољеној. Зато је одлучено као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије применом члана 410. став 2. тачка 5. у вези члана 420. став 6. ЗПП, Врховни суд је утврдио да ревизија није дозвољена.

Чланом 420. ставом 1. ЗПП прописано је да странке могу да изјаве ревизију и против решења другостепеног суда којим је поступак правноснажно окончан, ставом 2. да ревизија против решења из става 1. овог члана није дозвољена у споровима у којима не би била дозвољена ревизија против правноснажне пресуде, ставом 3. да је ревизија увек дозвољена против решења другостепеног суда којим се изјављена жалба одбацује, односно којим се потврђује решење првостепеног суда о одбацивању жалбе изјављене против првостепене пресуде, у делу којим је одлучено о главној ствари, ставом 4. да је ревизија увек дозвољена против решења другостепеног суда којим се потврђује решење првостепеног суда о одбацивању ревизије изјављене против правноснажне пресуде у споровима у којима би ревизија била дозвољена и ставом 5. да је ревизија увек дозвољена против решења другостепеног суда којим се одбацује предлог за понављање поступка и решења другостепеног суда којим се потврђује решење првостепеног суда о одбацивању предлога за понављање поступка.

У конкретном случају ревизијом се побија решење којим је одлучено о предлогу за наставак поступка, а којe не спада у врсту решења против кога је ревизија увек дозвољена у смислу члана 420. ст. 3, 4. и 5. ЗПП, нити је то решење којим се поступак правноснажно окончава у смислу става 1. цитираног члана, због чега ревизија изјављена против решења другостепеног суда у конкретном случају није дозвољена.

Имајући у виду да ревидент ревизијом побија одлуку о наставку поступка која не представља решење против кога се ревизија може изјавити у смислу одредбе члана 420. ЗПП, то нема места примени одредбе о дозвољености ревизије из члана 403. став 2. тачка 3. ЗПП јер се наведена одредба може применити само када се примењује општи режим допуштености овог правног лека.

На основу изнетог, применом члана 413, у вези члана 420. став 6. ЗПП, одлучено је као у ставу другом изреке.

Председник већа - судија

Звездана Лутовац, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић