Рев 14438/2023 3.19.1.25.6; 3.19.1.16

Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 14438/2023
14.02.2024. година
Београд

 

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Весне Субић, председника већа, Зорана Хаџића и Мирјане Андријашевић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ... против туженог ББ из ..., чији је пуномоћник Ђорђе Васојевић, адвокат из ..., ради предаје непокретности, одлучујући о ревизији предлагача – умешача на страни туженог изјављеној против решења Вишег суда у Београду Гж 26185/21 од 12.01.2023. године, у седници одржаној 14.02.2024. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

УКИДА СЕ решење Вишег суда у Београду Гж 26185/21 од 12.01.2023. године и решење Првог основног суда у Београду П 61354/20 од 03.08.2021. године и предмет ВРАЋА првостепеном суду на поновни поступак.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Првог основног суда у Београду П 61354/20 од 03.08.2021. године, одбачен је предлог ВВ из ..., за ступање у парницу као умешач на страни туженог (став први изреке). Одбачен је предлог ВВ за понављање поступка правноснажно окончаног пресудом П 61354/20 од 18.02.2022. године (став други изреке).

Решењем Вишег суда у Београду Гж 26185/21 од 12.01.2023. године, одбијена је као неоснована жалба умешача на страни туженог ВВ и потврђено решење Првог основног суда у Београду П 61354/20 од 03.08.2021. године (став први изреке). Одбијен је захтев умешача на страни туженог ВВ за накнаду трошкова другостепеног поступка, као неоснован (став други изреке).

Против правноснажног решења донетог у другом степену предлагач – умешач на страни туженог ВВ је благовремено изјавила ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

По оцени Врховног суда ревизија предлагача – умешача на страни туженог, ВВ, изјављена против решења другостепеног суда је дозвољена на основу члана 420. став 5. Закона парничном поступку („Службени гласник Републике Србије“ број 72/11 ... 10/23 др).

Испитујући побијано решење у смислу члана 408. у вези члана 420. став 6. ЗПП, Врховни суд је утврдио да је ревизија основана.

Према стању у списима, пресудом Првог основног суда у Београду П 61354/20 од 18.02.2021. године, обавезан је тужени да преда тужиоцу у посед и несметану државину стан број .., који се налази на другом спрату зграде у Београду, у улици ... број .. . Наведена пресуда постала је правноснажна и извршна 02.04.2021. године. ВВ је у својству умешача, преко адвоката Наде Драгутиновић Милићевић дана 28.04.2021. године поднела предлог за понављање поступка правноснажно окончаног пресудом Првог основног суда у Београду П 61354/20 од 18.02.2021. године наводећи да су тужилац и тужени знали да предметни стан није у поседу туженог, већ у њеном поседу, као власника стана, али да је тужилац у договору са туженим поднео тужбу против њега, јер је по међусобном договору знао да ће тужени признати тужбени захтев, како би у што краћем року имао правноснажну и извршну пресуду и приступио принудном извршењу, што је и учинио подношењем предлога за извршење ИИ 6898/21. Навела је да је она власник предметног стана на основу уговора о купопродаји непокретности од 05.07.2018. године, закљученог између АА, као продавца и ње као купца, да је тужени у периоду пре подношења тужбе био закупац наведеног стана, али да након тога није био закупац нити по било ком основу држалац стана, те да је тужени био дужан да је позове да уместо њега као странка приступи у парницу и да су наступили услови за понављање поступка прописани чланом 426. став 1. тачка 2, 3, и 6. ЗПП и поднела је изјаву да ступа у парницу као умешач.

Првостепени суд је побијано решење донео налазећи да нису испуњени услови прописани одредбом члана 215. став 1. и 2. ЗПП и члана 217. став 2. ЗПП, као и члана 426. став 1. ЗПП по предлогу ВВ, која је тражила да јој суд дозволи мешање на страни туженог, с обзиром да је предлог поднет након правноснажности одлуке П 61354/20 од 18.02.2021. године којом је окончан поступак у тој правној ствари, а да исти није настављен изјављивањем ванредног правног лека у смислу наведеног члана.

Другостепени суд је сматрао да је првостепени суд у свему дао јасне и довољне разлоге које је он прихватио. И по становишту другостепеног суда предлог евентуалног умешача за понављање поступка је неоснован, с обзиром на то да у конкретном случају евентуални умешач није овлашћен за подношење предлога за понављање поступка, јер није ступио у парницу као умешач до правноснажности одлуке о тужбеном захтеву, сходно члану 217. став 2. ЗПП, нити је умешач странка у поступку која је у конкретном случају, према члану 426. став 1. ЗПП једино овлашћена за подношење предлога за понављање поступка.

Према одредби члана 217. ЗПП, ако правно дејство пресуде треба да се односи и на умешача, он има положај јединственог супарничара (члан 210.). Умешач са положајем јединственог супарничара има право да изјави правне лекове и у парници у којој није учествовао без своје кривице.

Дакле, допуштена је могућност ступања умешача у парницу и након правноснажности одлуке о тужбеном захтеву, како је то изричито прописано наведеном одредбом ЗПП, под условом да исти има правни пложај јединственог супарничара, о чему одлучује првостепени суд, по одржавању рочишта и испитивању правног интереса, односно постојању статуса јединственог супарничара умешача. Будући да је разлог за подношење предлога за понављање поступка, омогућавање учешћа предлагачу у поступку који је вођен ради предаје поседа непокретности за коју предлагач тврди да је власник, потребно је да првостепени суд утврди да ли предлагач има статус јединственог супарничара, а тиме и правни интерес за мешање и у зависности од наведеног поступи по изјављеном ванредном правном леку (предлог за понављање поступка).

У конкрентом случају није поступљено на описни начин, већ је првостепени суд без одржавања рочишта и испитивања правног интерса, односно постојања статуса јединственог супарничара умешача донео решење којим је његов предлог за понављање поступка одбацио као недозвољен. Оваквим поступком повређене су одредбе члана 219. у вези члана 430. ЗПП, што је било од утицаја на законитост побијане одлуке.

Како је у конкретном случају погрешном применом права одбачен као недозвољен предлог за понављање правноснажно окончаног поступка, Врховни суд је на основу одредбе члана 415. став 1. у вези члана 420. став 6. ЗПП одлучио као у изреци.

Председник већа - судија

Весна Субић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић