Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужени је благовремено изјавио ревизију због битних повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 1. Закона о парничном поступку и погрешне примене материјалног права.

Одлучујући о изјављеној ревизији, на основу члана 408. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/2011, 49/2013 – УС, 74/2013 – УС, 55/2014, 87/2018 и 18/2020, у даљем тексту: ЗПП), Врховни касациони суд је нашао да ревизија туженог није основана.

У спроведеном поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности. У поступку пред другостепеним судом није дошло до пропуста у примени или до погрешне примене које од одредаба овог закона, па нема ни повреде из члана 374. став 1. ЗПП, на коју се ревизијом указује. Другостепени суд је у образложењу побијане пресуде оценио све жалбене наводе који су били од значаја за правилну одлуку о изјављеној жалби.

Према утврђеном чињеничном стању, тужилац је уписан као сувласник 2284/2703 дела на парцели број .., површине 2.702 м2, у потесу ливаде, све уписано у Листу непокретности број .. КО ... . Наведена парцела је по начину коришћења и катастарској класи означена као њива 2. класе, а по врсти земљишта представља градско грађевинско земљиште. Деобом парцеле .. настале су нове парцеле .., .. и .. КО ..., а деобу је урадио ДП „Геодетски завод Геоплан Нови Сад“. Парцелација основне парцеле .. је рађена по захтеву тужиоца, у периоду између 1996. и 2000. Године. Пре парцелације, парцела .. је била њива, а тужилац је две парцеле продао док је земљиште још било њива, а остале у периоду када је земљиште било грађевинско земљиште. У то време већ је кренула продаја плацева на ..., па је купопродајну цену тужилац формирао наспрам тога како се кретала цена плацева. Тужилац је дао ЈП Заводу за изградњу Града Новог Сада сагласност за извођење радова на изградњи саобраћајних површина у улици ... у ... на парцели .. КО ..., уз напомену да је исто условио исплатом тржишне вредности означене непокретности, а сагласност је дао у циљу добијања грађевинске дозволе и уласка у посед у циљу извођења радова на изградњи.

Парцела .. гледајући са југозападне стране према североистоку, протеже се левом страном у дужини од 450,10 метара кроз целу улицу са укупном површином 27 ари 02 м2 и она је део улице, а са парцелом .. представља комплетну улицу ... у насељу ... . Наведена улица је формирана на основу Плана детаљне регулације ... у Новом Саду („Службени лист Града Новог Сада“ број 05/2008). Катастарска парцела .. КО ... налази се у обухвату Плана генералне регулације простора за породично становање у ... делу Града Новог Сада („Службени лист Града Новог Сада“ бр. 34/2017), Плана детаљне регулације ... у Новом Саду („Службени лист Града Новог Сада“ број 05/2008) и Плана детаљне регулације ... улице у Новом Саду („Службени лист Града Новог Сада“ број 05/2008), који представљају плански основ за реализацију. Парцела је предвиђена за грађевинско земљиште (саобраћајницу) и делом је у зони заштитног коридора далековода. Поступак експропријације у вези предметне парцеле није вођен, а тужиоцу није плаћена никаква накнада. Тржишна вредност предметне непокретности утврђена је на основу обавештења Пореске управе, Филијала Нови Сад 2 од 15.05.2018. године и износи 9.149,39 динара по м2, што значи да тржишна вредност за 2284/2703 идеалних делова парцеле број 2587/3, површине 2.702 м2, износи 20.889.452,81 динара.

На основу овако утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови су у овом спору правилно применили материјално право.

Према члану 58. став 2. Устава Републике Србије, до дозвољеног одузимања права својине, које не представља повреду права на имовину, може доћи под кумулативно испуњеним условима: да је учињено у јавном интересу, утврђеном на основу закона, и да је учињено уз накнаду која не може бити нижа од тржишне.

Одредбом члана 2. став 1. тачка 1. Закона о планирању и изградњи („Службени гласник Републике Србије“, број 47/03) било је прописано да је јавна површина простор утврђен планом за објекте чије је коришћење, односно изградња од општег интереса, у складу са прописима о експропријацији (јавни путеви, паркови, тргови, улице као и друге површине у складу са посебним законом). Одредбом члана 2. став 1. тачка 6. сада важећег Закона о планирању и изградњи („Службени гласник Републике Србије“, број 72/09) прописано је да је површина јавне намене простор одређен планским документом за уређење или изградњу јавних објеката или јавних површина за које се утврђује општи интерес у складу са посебним законом (улице, тргови, парковић и друго).

Одребом члана 10. Закона о јавној својини („Службени гласник Републике Србије“, број 72/11... 95/18) поред осталог прописано је: да добрима у општој употреби у јавној својини, у смислу тог закона, сматрају се оне ствари које су због своје природе намењене коришћењу свих и које су као такве одређене законом - јавни путеви, јавне пруге, мост и тунел на јавном путу, прузи или улици, улице, тргови, јавни паркови, гранични прелази и друго (став 2); да свако има право да добро у општој употреби користи на начин који је ради остваривања те намене прописан законом, односно одлуком органа и правног лица које су та добра дата на управљање (став 5); да су добра у општој употреби у својини Републике Србије, изузев путева II реда који су у својини аутономне покрајине на чијој териториј се налазе као и изузев некатегорисаних путева, општинских путева и улица (које нису део аутопута или државног пута I и II реда), тргова и јавних површина, који су у својини локалне самоуправе на чијој територији се налазе (став 10).

У конкретном случају, спорно земљиште је планским актом - регулационим планом насеља ... у КО ... одређено за улицу и саобраћајницу коју користи неограничен број лица за јавни саобраћај и у природи јесте улица која има свој назив. Због тога је оно, сагласно цитираним одредбама Закона о јавној својини, постало добро у општој употреби у јавној својини туженог као јединице локалне самоуправе, које као улицу свако има право да користи на начин који је ради остваривања те намене прописан законом и подзаконским актима. На тај начин извршена је „фактичка експропријација“ која настаје када се на земљишту граде путеви, инфраструктурни и други објекти у јавном интересу, иако не постоји решење о експропријацији, односно изузимању земљишта. Тужилац је фактички лишен права својине, са свим атрибутима из члана 3. Закона о основама својинско праввних односа, и није дужан да трпи штетне последице зато што надлежни орган није спровео управни поступак и донео решење о експропријацији (изузимању из поседа), које би било основ за исплату новчане накнаде.

Тужени је обвезник исплате накнаде јер се земљиште, које је у Катастру непокретности и даље уписано као својина тужиоца, користи као улица - добро у општој употреби и у јавној својини, на којем тужени има право својине у складу са чланом 10. став 10. Закона о јавној својини. Висина ове накнаде, која тужиоцу припада на основу члана 1. Протокола 1. уз Европску конвенцију и на основу члана 58. Устава Републике Србије, одређена је према тржишној вредности земљишта према обавештењу Пореске управе, Филијала Нови Сад 2 од 15.05.2018. године.

Имајући изложено у виду, нису основани ревизијски наводи туженог о погрешној примени материјаног права, засновани на ставу ревидента да није обвезник накнаде јер ни једном својом радњом није депоседирао тужиоца. Тужени је титулар права јавне својине на спорном земљишту које је фактички (без правноснажног решења о експропријацији, односно изузимању из поседа) претворено у добро у општој употреби - улицу, а исто је за такву намену предвиђено и одговарајућим планским актом.

Правилно су нижестепени судови применом материјалог права, сходно одредби члана 42. Закона о експропријацији утврдили висину накнаде за фактички одузето земљиште у висини његове тржишне вредности и на тако одређени износ накнаде тужиоцима досудили законску затезну камату од дана пресуђења па до исплате у смислу члана 277. Закона о облигационим односима.

Неосновани су наводи којима се у ревизији понављају наводи који су истицани у жалби против првостепене пресуде, а које наводе од значаја за правилну одлуку о изјављеној жалби је образложено ценио другостепени суд.

О трошковима поступка одлучено је правилном применом чланова 153. и 154. ЗПП.

Из наведених разлога, на основу члана 414. став 1. ЗПП, одучено је као у ставу првом изреке.

Како тужени није успео у ревизијском поступку, овај суд је одбио захтев туженог за накнаду трошкова на име састава ревизије, због чега је сагласно члану 165. ЗПП, одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Бранислава Апостоловић,с.р.

За тачност отправка

управитељ писарнице

Марина Антонић