Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: др Драгише Б. Слијепчевића, председника већа, Јасмине Стаменковић и др Илије Зиндовића, чланова већа, у спору по тужби тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Славица Крупеж, адвокат из ..., против тужене Републике Србије, коју заступа Државно правобранилаштво, Одељење у Краљеву, ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против пресуде Вишег суда у Чачку Гж рр. бр. 221/20 од 01.07.2020. године, у седници већа одржаној дана 13.05.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужене изјављена против пресуде Вишег суда у Чачку Гж рр. бр. 221/20 од 01.07.2020. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Чачку Гж рр. бр. 221/20 од 01.07.2020. године, у ставу првом изреке одбијена је жалба тужене и потврђен део става првог и став други изреке пресуде Основног суда у Чачку Прр1 бр. 272/19 од 05.12.2019. године, којима је обавезана тужена да тужиоцу по основу повреде права на суђење у разумном року исплати имовинску штетеу у износу од 223.380,42 динара и накнади парничне трошкове у износу од 25.500,00 динара. Ставом другим изреке делимично је усвојена жалба тужене, преиначена првостепена пресуда у делу за камату тако што је одбијен захтев за законску затезну камату на досуђени износ од 223.380,42 динара за период од 14.05.2007. године до 23.05.2019. године.

Против другостепене пресуде, тужена је благовремено изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права.

Врховни касациони суд је испитао дозвољеност изјављене ревизије применом члана 476. став 6. ЗПП и одлучио да ревизија није дозвољена.

Према одредби члана 479. став 6. ЗПП у споровима мале вредности против одлуке другостепеног суда ревизија није дозвољена. Спорови мале вредности по члану 468. став 1. ЗПП су спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност од 3.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.

Тужба је у предметном спору поднета дана 24.05.2019. године. Тужбени захтев се односи на новчано потраживање у износу од 223.380,42 динара што је по одредби члана 468. став 4. у границама спора мале вредности, па ревизија није дозвољена.

Према ставу Врховног касационог суда нема места примени члана 403. став 2. тачка 2. ЗПП који прописује да је ревизија увек дозвољена када другостепени суд преиначи пресуду и одлучи о захтевима странака и то када се ради о преиначењу одлуке о камати као споредном захтеву, тим пре што је преиначење у корист ревидента.

На основу изложеног и члана 413. ЗПП, Врховни касациони суд је ревизију одбацио као недозвољену.

Председник већа-судија,

др Драгиша Б. Слијепчевић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић