Допунским решењем Основног суда у Новом Пазару Р1 90/18 од 26.05.2020. године, ставом првим изреке, одбијен је предлог предлагача којим су тражили да се обавеже противник предлагача да им на име накнаде за експроприсано градско грађевинско земљиште исплати и то предлагачу АА 1.791.594,00 динара, ББ 897.882,00 динара, ВВ 524.817,00 динара и ГГ 84.496,00 динара са законском затезном камматом од 01.11.2016. године до исплате. Ставом другим изреке, обијен је предлог предлагача којим су тражили да се обавеже противник предлагача да им исплати законску затезну камату на износе који су досуђени у ставу другом изреке решења овог суда Р1 90/18 од 20.12.2019. године од 01.11.2016. године до 20.12.2019. године. Ставом трећим зреке исправљено је решење овог суда Р1 90/18 од 20.12.2019. године тако што у ставу другом изреке уместо датума „08.01.2020.“ треба да стоји „20.12.2019.“

Допунским решењем Основног суда у Новом Пазару Р1 90/18 од 22.09.2020. године, ставом првим изреке, одбијен је предлог предлагача којим су тражили да се обавеже противник предлагача да им на име накнаде за експроприсано градско грађевинско земљиште исплати и то предлагачу АА 1.791.594,00 динара, ББ 897.882,00 динара, ВВ 524.817,00 динара и ГГ 84.496,00 динара са законском затезном камматом од 01.11.2016. године до исплате. Ставом другим изреке, обијен је предлог предлагача којим су тражили да се обавеже противник предлагача да им исплати законску затезну камату на износе који су досуђени у ставу другом изреке решења овог суда Р1 90/18 од 20.12.2019. године од 01.11.2016. године до 20.12.2019. године.

Решењем Вишег суда у Новом Пазару Гж 405/2021 од 14.07.2022. године, ставом првим изреке, одбијена је жалба предлагача и потврђено решење Основног суда у Новом Пазару Р1 90/18 од 20.12.2019. године, исправљено решењем истог суда у односу на став други изреке допунским решењем Основног суда у Новом Пазару Р1 90/18 од 26.05.2020. године. Ставом другим изреке, одбијена је жалба предлагача и потврђено допунско решење Основног суда у Новом Пазару Р1 90/18 од 22.09.2020. године.

Против правноснажног решења донетог у другом степену, предлагачи су изјавили ревизију због битних повреда одрдаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права, с тим што су предложили да се о ревизији одлучи као изузетно дозвољеној, применом члана 404. ЗПП.

Противник предлагача је поднео одговор на ревизију.

Испитујући дозвољеност ревизије, у смислу члана 410. став 2. тачке 4. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11...10/23 - др. закон) у односу на став први другостепеног решења, Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 410. став 2. тачка 4. ЗПП, прописано је да је ревизија недозвољена ако лице које је изјавило ревизију нема правни интерес за подношење ревизије.

У конкретном случају предлагачи немају правни интерес за изјављивање ревизије против другостепене одлуке одлуке у потврђујућем делу првостепеног решења којим је усвојен њихов тужбени захтев и обавезан предлагач да им исплати накнаду за фактички експроприсан, односно изузет део катастарске парцеле бр. .. КО Нови Пазар, у површини од 15,21ари, сразмерно њиховим сувласничким уделима, па је ревизија предлагача у овом делу недозвољена.

На основу члана 413. у вези члана 410. став 2. тачка 4. ЗПП, одлучено је као у првом ставу изреке.

Чланом 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11, 55/14, 87/18, 18/20), а у вези члана 92. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, број 10/23), прописано је да се посебна ревизија може изјавити због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако је по оцени Врховног суда, потребно размотрити правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и када је потребно ново тумачење права. Испуњеност услова за изузетну дозвољеност ревизије Врховни суд цени у већу од пет судија (став 2.).

По оцени Врховног суда услови за примену института изузетно дозвољене ревизије из члана 404. став 1. Закона о парничном поступку у конкретном случају нису испуњени. Имајући у виду врсту спора и садржину тражене судске заштите, начин пресуђења и разлоге које су нижестепени судови дали за своју одлуку за одбијање предлога предлагача за исплату накнаде за изузето земљиште у траженим износима, у конкретном случају не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе или новог тумачења права. Спорно правно питање није од општег интереса већ је везано за конкретну чињеничну подлогу и решење спорног правног односа. Тржишна вредност непокретности утврђена је на начин који не одступа од правног схватања о одређивању висине накнаде за градско грађевинско земљиште изражено у судским одлукама Врховног касационог суда и Уставног суда, по којима суд приликом одређивања висине накнаде није везан искључиво проценом Пореске управе већ је вештачењем, као доказним средством предвиђеним Законом о парничном поступку, висина накнаде одређена применом тржишне вредности експроприсане непокретности. Осим тога, битне повреде одредаба парничног поступка нису дозвољен ревизијски разлог.

Из наведених разлога одлучено је као у другом ставу изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије предлагача у односу на став други изреке другостепеног решења у смислу члана 410. став 2. тачка 5. у вези са чланом 27. став 2. Закона о ванпарничном поступку, Врховни суд је оценио да ревизија није дозвољена ни као редовна.

Према одредби члана 403. став 3. ЗПП ревизија није дозвољена у имовинско првним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

У конкретном случају предлагачи немају својство јединствених супарничара у смислу члана 210. ЗПП, већ су обични супарничари, из којих разлога за оцену дозвољености ревизије меродавна је вредност предмета спора побијаног дела у односу на сваког предлагача понаособ.

Поступак је започет предлогом за одређивање накнаде за експроприсану непокретност поднетим 17.03.2008. године, а како побијана вредност сваког од предлагача појединачно не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан преиначења предлога, то ревизија није дозвољена.

На основу члана 413. Закона о парничном поступку, одлучено је као у трећем ставу изреке.

Председник већа – судија

Драгана Маринковић,с.р.

За тачност отправка

заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић