Решењем Вишег суда у Ваљеву Гж 1545/22 од 21.07.2022. године, одбијена је као неоснована жалба противника предлагача, првостепено решење потврђено и одбијен захтев за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против правноснажног решења донетог у другом степену, ревизију је благовремено изјавио противник предлагача због погрешне примене материјалног права са предлогом да се о ревизији одлучује као о посебној применом одредбе члана 404. Закона о парничном поступку.

Предлагач је поднео одговор на ревизију противника предлагача.

По оцени Врховног суда, нису испуњени услови из члана 404. ЗПП за одлучивање о посебној ревизији противника предлагача, јер не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе или новог тумачења права. Спорно правно питање није од општег интереса, већ је везано за конкретну чињеничну подлогу и решење спорног правног односа, пошто је утврђенo да је планским документом извршена промена намене из пољопривредног у градско грађевинско земљиште, те да ова промена није евидентирана у катастру непокретности (чл.83. Закона о планирању и изградњи). Тржишна вредност непокретности је утврђена на начин који не одступа од правног схватања о одређивању висине накнаде за градско грађевинско земљиште, израженог у судским одлукама Врховног суда и Уставног суда, по којима суд, приликом одређивања висине накнаде, није везан искључиво проценом пореске управе, на основу чега је у конкретном случају, изведен доказ вештачењем и висина накнаде одређена применом критеријума које је вештак узео у обзир приликом одређивања тржишне вредности експроприсане непокретности. Из наведених разлога одлучено је као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије применом чл. 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, број 72/11 ... 10/23), Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 403. став 3. ЗПП прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Поступак је започет предлогом за одређивање накнаде за експроприсану непокретност поднетим 15.03.2021. године, а вредност предмета спора је 2.553.862,50 динара.

Пошто вредност предмета спора побијаног дела правноснажне пресуде очигледно не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења предлога, ревизија противника предлагача није дозвољена.

На основу члана 413. ЗПП, одлучено је као у другом ставу изреке.

Одбијен је захтев предлагача за накнаду трошкова ревизијског поступка, јер трошкови одговора на ревизију нису били потребни ради вођења ванпарничног поступка, због чега је у смислу одредбе члана 165. став 1. ЗПП одлучено као у ставу трећем изреке.

Председник већа – судија

Драгана Маринковић,с.р.

За тачност отправка

управитељ писарнице

Марина Антонић