Решењем Вишег суда у Ваљеву Гж 1404/22 од 07.07.2022. године одбијене су као неосноване жалбе странака и потврђено решење Основног суда у Убу Р1 14/21 од 02.02.2022. године.

Против правноснажног решења донетог у другом степену противник предлагача је изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права.

Предлагач је доставио свој одговор на ревизију противника предлагача.

Испитујући побијано решење у смислу члана 408. ЗПП („Службени гласник РС“ број 72/11...18/20), Врховни касациони суд је оценио да ревизија није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, правоснажним решењем Одељења за привреду и имовинско-правне послове Општине Лајковац број ...-.../...-... од 26.11.2020. године од предлагача су експроприсане кп.бр. .../... површине 16 ари 73м2, кп.бр. .../... површине 10 ари 68м2, кп.бр. ... површине 43 ара 75м2 и кп.бр. .../... површине 27 ари 8м2, које су у лист непокретности бр. ... КО ... биле уписане као својина предлагача. У циљу изградње државног пута ИБ број 27 Лозница-Ваљево-Лазаревац, деоница Иверак-Лајковац, експропријација је извршена у корист Републике Србије, а за потребе противника предлагача. У циљу утврђивања новчане накнаде за експроприсане непокретности првостепени суд је сходно члану 42. став 1. и 2. Закона о експропријацији, којим је прописано да се накнада у том случају одређује у новцу према тржишној цени таквог земљишта чију процену врши орган надлежан за утврђивање пореза на пренос апсолутних права на непокретностима, првостепени суд је од Пореске управе, Одељења за контролу издвојених активности Ваљево прибавио извештај о тржишној вредности пољопривредног земљишта (300,00 динара /1м2) и грађевинског земљишта изван грађевинског подручја – село (600,00 динара/1м2), па како је на овако утврђену цену парцела, због одсуства образложења и збирно дате процене за све парцеле, предлагач имао примедбе, првостепени суд је обавио вештачење преко вештака геодетске и грађевинске струке. По идентификацији предметних парцела од стране вештака геодетске струке, вештак грађевинске струке је тржишну вредност експроприсаних катастарских парцела .../..., .../... и .../... КО ... утврдио у износу од 720,00 динара /1м2м а тржишну вредност кп.бр. .../... КО ... у износу до 600,00 динара/1м2, узимајући у обзир образложене критеријуме и мерила за процену тржишне вредности конкретне катастарске парцеле с обзиром на њен положај и површину.

Полазећи од тога да експроприсане катастарске парцеле представљају грађевинско земљиште, првостепени суд је прихватио њихову тржишну вредност утврђену компаративном методом од стране вештака грађевинске струке, те је сагласно површини експроприсаних непокретности накнаду по том основу утврдио у висини од 6.625.520,00 динара и противника предлагача обавезао на исплату тог износа.

Прихватајући изложено чињенично стање као правилно и потпуно утврђено, другостепени суд је оценио да је првостепена одлука заснована на правилној примени члана 41. став 2. Закона о експропријацији према коме се накнада за експроприсане непокретности одређује по тржишној цени према околностима у моменту доношења судске одлуке или постизања споразума о висини накнаде као и на правилној примени члана 82. став 1. и 2. Закона о планирању и изградњи који дефинишу природу грађевинског земљишта и промену његове намене ступањем на снагу планског документа о пренамени пољопривредног у грађевинско земљиште, па је првостепену одлуку потврдио са образложењем да су Уредбом о утврђивању просторног плана подручја посебне намене државног пута IБ реда број 27 Лозница – Ваљево – Лазаревац, деоница Иверак –Лајковац (веза са аутопутем Е763 Београд-јужни јадран, Београд- Пожега), која је ступила на снагу 15.01.2020. године наведене катастарске парцеле формиране као грађевинске.

Другостепени суд је оценио да је правилном применом члана 41. став 2. Закона о експропријацији првостепени суд накнаду за експроприсано грађевинско земиште утврдио према његовој тржишној вредности обрачунатој налазом судског вештака грађевинске струке, сагласно чему је катастарско својство предметних непокретности, као пољопривредног земљишта, без утицаја на правилност жалбом побијане првостепене одлуке.

Противно наводима ревизије, по оцени Врховног касационог суда, другостепена одлука је заснована на правилној примени материјалног права.

Чланом 58. став 1. Устава Републике Србије прописано је да се јемчи мирно уживање својине и имовинских права стечених на основу закона, док је ставом 2. истог члана прописано да право својине може бити одузето или ограничено само у јавном интересу утврђеном на основу закона, уз накнаду која не може бити нижа од тржишне. Обим власничких права на истоветан права регулисан је чланом 1. Закона о експропријацији („Службени гласник РС“ број 53/95“ Службени лист СРЈ“ број 16/01- одлука СУС и „Службени гласник РС“ број 20...106/16 аутентично тумачење).

Цитираном Уредбом о утврђивању пространог плана подручја посебне намене државног пута IБ ред број 27 број 27 Лозница – Ваљево – Лазаревац, деоница Иверак – Лајковац (веза са аутопутем Е763 Београд-јужни јадран, Београд-Пожега) предметне катастарске парцеле формиране су као грађевинске парцеле, чиме су постале јавна својина, па су сходно члану 117. став 1. Закона о државном премеру и катастру надлежни органи Града Ваљева били дужни да у року од 30 дана од настанка промене захтев за спровођење исте поднесу Служби за катастар непокретности. Околност да та законска обавеза није поштована, не може произвести негативне последице по предлагача у смислу одређивања тржишне цене према катастарском (пољопривредном) статусу наведених парцела, чије су природа и намена промењене наведеним документом.

Сагласно датој правној аргументацији неоснованим су оцењени ревизијски наводи о заснованости другостепеног решења на погрешној примени материјалног права, због чега је сходно члану 414. став 1. ЗПП одлучено као у првом ставу изреке.

Захтев предлагача за накнаду трошкова ревизијског поступка одбијен је као неоснован у складу са одредбом члана 154. ЗПП, имајући у виду да се не ради о потребном трошку.

Председник већа-судија

Марина Милановић.с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић