Врховни суд је испитао побијану пресуду применом члана 408. Закона о парничном поступку („Службени гласник Републике Србије“ број 72/11 ... 10/23) и оценио да ревизија тужиље није основана.

У поступку доношења побијане пресуде није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју се у ревизијском поступку пази по службеној дужности, а нема ни других битних повреда одредаба парничног поступка, нити пропуста у утврђењу чињеница битних за одлуку о висини обавезе тужиље да доприноси издржавању заједничке деце и о одржавању личних односа између мал. ГГ и ње као родитеља који не врши родитељско право.

Према утврђеном чињеничном стању, од престанка заједнице живота странака њихова оба сина ВВ рођен ...2005. године и мал.ГГ рођен ...2008. године наставила су да живе са оцем, коме су и поверена на самостално вршење родитељског права. Син ВВ похађа четврти разред „Гимназије“ у ..., где и живи у домаћинству са оцем, бави се спортом и са уобичајеним потребама детета средњошколског узраста, утврђен је износ његових потреба на месечном нивоу у износу од 30.000,00 динара. Мал. ГГ је уписао „Средњу школу ... у ...“ где ради школовања борави у интернату. У ... код оца долази једном месечно, на продужени викенд од четвртка поподне до недеље увече, уз утврђене трошкове превоза. Осим тога, потребу и трошкове има за набавку школских књига и прибора, набавку спортске опреме јер тренира одбојку, за изласке, а у режиму живота у интернату потребан му је и џепарац. На месечном нивоу његове потребе се могу задовољити износом од такође 30.000,00 динара.

Тужиља је запослена у ... као ..., остварује месечну зараду од око 80.000,00 динара, нема других обавеза законског издржавања, са ванбрачним партнером живи у изнајмљеном стану у ..., уз закупнину од 150 евра и остале трошкове чија је висина утврђена. Власник је парцеле са незавршеном кућом грађеној у заједници са туженим и економским двориштем које тужени користи тако што са својим родитељима узгаја овце за продају. Тужени остварује инвалидску пензију у износу од око 55.000,00 динара, поседује кућу коју су му уступили родитељи у ..., а са синовима живи у кући своје тетке. Због кривичног дела насиља у породици извршеног према тужиљи, тужени је био кривично осуђен. Синови су као малолетни остали да живе са њим. Тужиља је мотивисана да са синовима одржава личне односе. Са сином ВВ у томе је ускраћена, ВВ је постао пунолетан ...2023. године. Са сином мал. ГГ тужиља личне односе одржава. У једном периоду виђали су се у просторијама Центра за социјални рад у ..., затим у складу са привременом мером сваке суботе у трајању око два сата ван просторија центра прилагођено њиховим обавезама, а од времена када је мал. ГГ школовање наставио у ... виђају се једном месечно када он долази у ..., на дневном нивоу, и контакте континуирано одржавају СМС порукама.

Мал. ВВ је у току поступка навршио 15 година (...2023. године). Партиципирајући у поступку није исказао жељу да са мајком проводи више времена, што је узето у обзир, те у склопу са чињеницом о његовом школовању и реалној могућности да у ... долази на продужени викенд једном месечно, оправдано није прихваћен модел одржавања личних односа какав је предложен од стране органа старатељства, уз оцену да би прекомерно оптеретио дете које сада има повећане школске обавезе и није у могућности да више пута и дуже времена проводи у ... . То не би одговарало ни његовој вољи као детета са навршених 15 година живота и правом да слободно одлучи о одржавању личних односа са родитељем са којим не живи (члан 61. став 4. Породичног закона). Оценивши да је у најбољем интересу мал. ГГ да не прекида непосредно одржавање личних односа са мајком, прилагођено актуелним околностима његовог живота и школовања, одређено је да се виђање са мајком одвија једном у месецу, суботом, када он долази у ..., у трајању од 12 до 14 часова, на месту које договорно одреде. На тај начин штити се интерес и право млт. детета, у складу са одредбама члана 61. став 1. и члана 266. став 1. Породичног закона.

На основу утврђеног о потребама деце и приликама на страни родитеља, водећи рачуна о минималној суми издржавања, другостепени суд је одредио висину издржавања коју тужиља треба да плаћа за издржавање деце, правилно примењујући све критеријуме за одређивање издржавања из члана 160. Породичног закона. Правилно је побијаном пресудом оцењено да је тужиља у могућности да доприноси издржавању деце у износу од по 15.000,00 динара за свако дете месечно, те да се овим износом, имајући у виду висину њене зараде и околност да нема других обавеза законског изржавања, а уз допринос туженог, задовољавају њихове потребе.

Неосновано се ревизијом тужиље оспорава висина обавезе издржавања. И то, наводима о трошковима живота тужиље која живи у ванбрачној заједници са супругом који нема стално запослење, са схватањем да би се тек по одбитку тих трошкова требао одредити допринос у издржавању деце како не би угрозио њену егзистенцију. Обавеза издржавања деце је приоритетна. Та обавеза погађа оба родитеља. У овом случају, не може се у већој мери превалити на терет туженог. Тужиља остварује зараду већу од инвалидске пензије туженог, и у могућности је да од зараде која износи око 80.000,00 динара издваја по 15.000,00 динара (укупно 30.000,00 динара) месечно за издржавање заједничке деце. Имовинске прилике туженог и околност да допунске приходе остварује од узгоја оваца, не утичу на умањење обавезе тужиље која има могућности да досуђеним износима учествује у издржавању заједничке деце.

Неосновани су наводи ревизије којима се оспорава правилност одлуке о начину одржавања личних односа између мал. ГГ и тужиље. И то, са схватањем да детету не би представљало прекомерно оптерећење да месец дана летњег распуста, две недеље зимског распуста, наизменично дани Божића, Ускрса, Крсне славе и рођендана проводи у домаћинству мајке, обзиром да тада нема школске обавезе и да за празнике и распуст свакако долази у ... . Изнето није прихватљиво насупрот исказаног става мал. ГГ као детета са навршених 15 година. Детету тог узраста не може се наметати обавеза да код мајке борави у домаћинству, уколико то не жели и уколико не жели да са њом проводи своје празничне дане, мимо оног времена којим се обезбеђује континуитет личних односа управо ради заштите његовог најбољег интереса, којем су родитељи дужни да подреде своја хтења и потребе.

Како се ни осталим ревизијским наводима не доводи у сумњу правилност побијане пресуде, то је Врховни суд одбио као неосновану ревизију тужиље и одлучио као у изреци на основу члана 414. став 1. Закона о парничном поступку.

Председник већа – судија

Јелица Бојанић Керкез, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић