У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Божидара Вујичића, председника већа, Весне Субић и Јелице Бојанић Керкез, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., кога заступа пуномоћник Срђан Сурла, адвокат из ..., против тужених ББ из ... и ВВ из ..., које заступа пуномоћник Татјана Хаџи Лазаревић, адвокат из ..., ради дуга, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 927/2019 од 26.06.2019. године, у седници већа од 23.09.2020. године, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована ревизија тужиоца изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 927/2019 од 26.06.2019. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Другог основног суда у Београду П 859/18 од 30.11.2018. године, ставом 1. изреке, одбијен је тужбени захтев којим је тражено да се обавежу тужене да, као правни следбеници сада пок. ГГ, тужиоцу солидарно исплате 75.200 евра са законском затезном каматом од 15.10.2013. године до исплате, све у динарској противвредности по средњем курсу НБС на дан исплате, као неоснован. Ставом 2. изреке, одбијен је предлог тужиоца за одређивање привремене мере којом би се туженима забранило да оптерете, располажу или отуђе непокретности описане у том ставу изреке пресуде до правноснажног окончања спора, као неоснован. Ставом 3. изреке, тужилац је обавезан да туженима на име трошкова поступка исплати 393.000,00 динара у року од 15 дана под претњом извршења.

Пресудом Апелационог суда у Београду Гж 927/2019 од 26.06.2019. године, одбијена је као неоснована жалба тужиоца и потврђена пресуда Другог основног суда у Београду П 859/18 од 30.11.2018. године.

Против правноснажне другостепене пресуде тужилац је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права и битних повреда одредаба парничног поступка учињених пред првостепеним и другостепеним судом.

Испитујући побијану пресуду на основу члана 408. ЗПП (''Службени гласник РС'' 72/11... 18/20), Врховни касациони суд је нашао да је тужиочева ревизија неоснована.

У спроведеном поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју овај суд пази по службеној дужности, а повреда поступка учињена пред другостепеним судом на коју указује ревизија (члан 374. став 2. тачка 12. ЗПП) није основ за изјављивање ревизије из члана 407. ЗПП.

Тужилац у овој парници од тужених потражује 75.200 евра са каматом тврдећи да му је њихов правни претходник сада пок. ГГ толико остао дужан при чему није спорно да су тужене наследиле пок. ГГ као и да вредност наслеђене имовине (заоставштине) превазилази тражени износ. Нижестепени судови одбијају такав захтев као неоснован нашавши на основу изведених доказа да између тужиоца и правног претходника тужених није закључен уговор о зајму, те да између њих није постојао било који други материјалноправни однос у коме би тужилац имао статус повериоца, а ГГ статус дужника, већ да је ГГ само довео у везу тужиоца као потенцијалног зајмодавца са ДД као потенцијалним зајмопримцем, па због свега тога судови налазе да тужене нису пасивно легитимисане у овом спору.

Правилно налазе нижестепени судови да је тужиочев тужбени захтев у конкретном случају неоснован. Тужилац је у поступку истицао да је са сада пок. ГГ био у вишегодишњим пријатељским односима и да му је више пута позајмљивао новац, те да су њих двојица 26.06.2005. године сачинили обрачун дуговања која је према њему имао ГГ и да је то износило 75.200 евра. Пре тога му је ГГ испричао да има пријатеље у селу ... којима је потребно најмање 50.000 евра ради повећања производње товних бикова и свиња, те да су након тога он и ГГ заједно отишли код тих људи – ДД и да је после тога тужилац ГГ позајмио 75.200 евра са каматом од 8% годишње, а да је ГГ од тога ДД позајмио 59.500 евра. Након смрти ГГ 14.11.2012. године његови законски наследници, овде тужене као супруга и ћерка су од ДД потраживали износ од 59.500 евра, те су у вези тога са њим закључиле поравнање по коме се ДД обавезао да им износ од 50.000 евра врати у више рата. Тужилац је тражио од тужених да и са њим закључе поравнање у вези дуга који је према њему имао ГГ што оне нису прихватиле. У прилог својој тврдњи о постојању дуга тужилац је доставио писмено на коме стоји потпис ГГ, поред осталог и износ од 75.200 евра тврдећи да је на тај начин ГГ признао да му толико дугује. Међутим, нижестепени судови с правом ово писмено нису могли да прихвате као доказ о постојању дуга јер такво нешто из истог не произилази с обзиром да је у њему констатација да је укупан дуг 75.200 евра и потпис ГГ, али није наведено на кога се тај дуг односи. Поред тога, нижестепени судови су ценили и чињеницу да постоји признаница коју је потписао ДД да дугује ГГ 56.000 евра, а на бази које признанице је касније закључено поравнање између тужених - правних следбеника покојног ГГ и ДД. Такође су нижестепени судови правилно оценили и међусобни споразум о начину враћања дуга који је закључен између овде тужиоца као зајмодавца и ДД као зајмопримца, а чији је предмет износ од 91.000 евра с тим што тужилац у току поступка истиче да у тај износ улази и 50.000 евра које је он наводно дао ГГ, а он потом дао ДД. Нижестепени судови закључују на основу поменутих писмених исправа да се ради о одвојеним правним пословима у којима су тужилац и сада покојни ГГ били зајмодавци истом лицу али да између њих не постоји никакав облигациони однос из кога би проистекао дуг ГГ према тужиоцу односно тужених као правних следбеника.

Када се има у виду наведено, произилази да су неосновани наводи ревизије у којима се инсистира на исказима саслушаних сведока у поступку укључујући и ДД јер су нижестепени судови до свог закључка дошли пре свега оценом писмених исправа које нико од учесника поступка није оспорио. Ревизија се углавном бави интерпретацијом исказа сведока што упућује на утврђење чињеничног стања, а о чему се у ревизијском поступку у овој врсти спора не може расправљати.

Све наведено су разлози због којих је и одлучено као у изреци на основу члана 414. став 1. ЗПП.

Председник већа - судија
Божидар Вујичић,с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић