Против правноснажног другостепеног решења, крајњи корисник Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу Београда ЈП је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права, непотпуно утврђеног чињеничног стања и битне повреде одредаба парничног поступка.

Испитујући побијано решење на основу чл. 408. и 420. став 6. ЗПП (''Службени гласник РС'' бр. 72/11... 87/18) и члана 27. став 2. Закона о ванпарничном поступку (''Службени гласник СРС'' бр. 25/82... ''Службени гласник РС'' број 116/2015) Врховни касациони суд је нашао да је ревизија крајњег корисника неоснована.

У спроведеном поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП на коју овај суд пази по службеној дужности, а крајњи корисник, иако се у ревизији позива на битну повреду одредаба парничног поступка, не указује ближе о којој се повреди ради.

Према утврђеном чињеничном стању, правноснажним решењем органа Управе општине Вождовац од 25.10.1988. године изузето је из поседа ранијих земљишно- књижних корисника уз правичну накнаду национализовано грађевинско земљиште и то кп. број ..., ЗКУЛ ... КО ... у површини од 2.188м² у корист Општине Вождовац за потребе Г СИЗ-а комуналних делатности грађевинског земљишта и путева које заступа Завод за изградњу Града Београда, а ради изградње објекта – диспечерског центра ЗЕП-а и ЈУГЕЛ-а према урбанистичко-техничким условима. У протеклом периоду наведено правноснажно решење органа управе није измењено. У поступку утврђивања накнаде пред судом је прибављена процена вредности непокретности од Пореске управе и на основу тога је утврђена накнада предлагачима.

Према стању у списима предмета, орган управе је актом од 29.12.1988. године доставио Четвртом општинском суду у Београду списе ради утврђивања накнаде за изузето земљиште и то кп. број ... и биљне културе на том земљишту ранијих корисника ВВ и других, јер пред органом управе није дошло до споразумног утврђивања накнаде. То земљиште је изузето из поседа ранијих корисника правноснажним решењем органа управе од 25. октобра 1988. године са сукорисничким уделима у истом како је то у решењу наведено. Према одредби члана 32. став 1. Закона о грађевинском земљишту (''Службени гласник СРС'' бр. 20/79... 14/86) који се примењивао у то време ранији сопственик градског грађевинског земљишта које је изузето из његовог поседа има право на накнаду за одузето земљиште према прописима о експропријацији. Како је у току поступка решено правноснажно питање накнаде за засаде на спорном земљишту, то је преостало да се утврди накнада и за изузето у то време градско грађевинско земљиште. Накнада се одређује према прописима који важе у време пресуђења, а то је Закон о експропријацији (''Службени гласник РС'' бр. 53/95... 106/16). Током поступка нижестепени судови су правилно разрешили питање активне и пасивне легитимације односно ко су правни следбеници ранијих власника и са којим уделом у предметном земљишту односно у износу накнаде који се утврђује, а такође и ко је правни следбеник ранијег крајњег корисника. Ради се о чињеничним питањима која се не могу ревизијом доводити у сумњу.

Крајњи корисник у ревизији наводи да поменуто решење органа управе о изузимању земљишта није могло да представља основ за одређивање накнаде без његове измене. Међутим, из списа предмета произилази да јесте било захтева за измену решења и то како од стране предлагача, тако и од стране противника у протеклом периоду али да то решење никада није измењено. С тим у вези и тврдња крајњег корисника у ревизији да је суд морао да узме у обзир чињеницу да су предлагачима за изузету непокретност додељени станови на коришћење није прихватљива јер се ради о изузимању градског грађевинског земљишта где се накнада одређује у новцу и правно није било могуће да се за изузето земљиште доделе станови осим у случају споразума учесника, а таквог споразума у овом поступку није било. Управо су предлагачи у поступку истицали да је на предметном земљишту било објеката који су морали бити експроприсани, али то није предмет одлучивања у овом поступку.

Када се има у виду све наведено, произилази да су правилно нижестепени судови применили одредбе Закона о експропријацији када су накнаду за земљиште утврдили полазећи од процене Пореске управе, о чему су наведени разлози које и овај суд прихвата.

Како се ни осталим наводима из ревизије не доводи у сумњу правилност нижестепене одлуке, то је и одлучено као у изреци, на основу члана 414. став 1. ЗПП.

Председник већа-судија

Божидар Вујичић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић