У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија Слађане Накић Момировић, председника већа, Добриле Страјина и Марине Милановић, чланова већа, у правној ствари тужиоца AA из ..., чији је пуномоћник Далибор Митић, адвокат из ..., против тужене Републике Србије, Министарства одбране, коју заступа Војно правобранилаштво са седиштем у Београду, ради утврђења дискриминације, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 7725/18 од 27.12.2018. године, у седници одржаној 27.06.2019. године, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ, као неоснованa, ревизија тужиоца изјављена против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 7725/18 од 27.12.2018. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Јагодини П1 812/17 од 24.10.2018. године, исправљене решењем истог суда П1 812/17 од 05.12.2018. године, ставом првим изреке усвојен је захтев тужиоца и утврђено да је Закључком Владе Републике Србије број 401-161/2008-1 од 17.01.2008. године, којим су дозвољена средства ради исплате новчане помоћи ратним војним резервистима са пребивалиштем на територији седам општина (Куршумлије, Блаце, Бојник, Лебане, Дољевац, Житорађа и Прокупље), повређено начело једнаких права и обавеза, чиме је извршена дискриминација на основу места пребивалишта учесника рата са пребивалиштем на територији свих осталих општина које нису наведене у Закључку Владе Републике Србоје број 401-161/2008-1 од 17.01.2008. године, а тиме и овде тужиоца, као учесника рата 1999. године. Ставом другим изреке, обавезана је тужена да тужиоцу на име трошкова поступка плати 45.800,00 динара, са законском затезном каматом на овај износ почев од дана извршности пресуде до исплате.

Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж 7725/18 од 27.12.2018. године, ставом првим изреке, усвојена је жалба тужене и првостепена пресуда преиначена и одбијен, као неоснован захтев тужиоца којим је тражио да се утврди да је Закључком Владе Републике Србоје број 401-161/2008-1 од 17.01.2008. године, којим су дозвољена средства ради исплате новчане помоћи ратним војним резервистима са пребивалиштем на територији седам општина (Куршумлије, Блаце, Бојник, Лебане, Дољевац, Житорађа и Прокупље), повређено начело једнаких права и обавеза, чиме је извршена дискриминација на основу места пребивалишта учесника рата са пребивалиштем на територији свих осталих општина које нису наведене у Закуључку Владе Републике Србије број 401-161/2008-1 од 17.01.2008. године, а тиме и овде тужиоца, као учеснка рата 1999. године и обавезан је тужилац да туженој на име трошкова поступка плати 18.000,00 динара.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужилац је благовремено изјавио ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Врховни касациони суд је испитао побијану пресуду на основу члана 408. ЗПП („Сл. гласник РС“, број 72/11, 55/14) и утврдио да ревизија тужиоца није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности. Нема ни битне повреде одредаба парничног попступка из члана 374. став 1. истог закона, јер другостепени суд није погрешно применио коју од одредаба овог закона, а што је могло утицати на доношење правилне и законите одлуке.

Према утврђеном чињеничном стању, тужилац је био на служењу редовног војног рока од 06.09.1998. године до 05.09.1999. године и у том својству је учествовао у рату у периоду од 24.03.1999. године до 26.06.1999. године. Влада Републике Србије је 17.01.2008. године донела Закључак број 401-161/2008-1 којим је прихваћена информација о потреби обезбеђења средстава остварених у поступку приватизације за исплату помоћи неразвијеним општинама које су саставни део овог Закључка, а којим је потврдила Споразум од 11.01.2008. године. Наведеним Закључком је одлучено да ће се део средстава остварених у поступку приватизације из 2007. године у износу од 2.000.000.000,00 динара пренети на посебне рачуне неразвијених општина Куршумлије, Блаце, Бојник, Лебане, Житорађа, Дољевац и Прокупље. У Закључку је наведено да ће критеријуме за расподелу новчане помоћи сачинити посебна заједничка комисија састављена од представника локалне самоуправе и штрајкачког одбора ратних војних резервиста, да ће право на добијање новчане помоћи стећи сваки ратни војни резервиста из општина наведених у закључку који достави правноснажну пресуду донету на основу одрицања од тужбеног захтева пред надлежним судовима против Републике Србије, ради исплате накнаде, као и писмену изјаву да нема даљих потраживања по овом основу према Републици Србији. Тужиоцу, који се за време рата налазио на служењу редовног војног рока, није исплаћена накнада, а није водио ни спор за исплату накнаде као ратни војни резервиста, због чега сматра да је дискриминисан у односу на ратне војне резервисте из наведених општина.

Код овако утврђеног чињеничног стања, правилно је другостепени суд преиначио првостепену пресуду и одбио захтев тужиоца правилно закључивши да тужилац у периоду од 24.03.1999. године до 26.06.1999. године није имао статус војника у резерви, јер се налазио на редовном служењу војног рока, тако да Закључком Владе Републике Србије од 17.01.2008. године није учињена дискриминација према тужиоцу, јер се закључак односио само на војне резервисте, а не и на лица која су били војници на служењу војног рока.

Чланом 7. Закона о војсци Југославије („Службени лист СРЈ“, бр.43/94, 28/96 „Службени лист СЦГ“, бр.7/05 и 44/05), прописано је да војску сачињавају стални и резервни састав, да стални састав војске сачињавају професионални војници и војници на служењу војног рока, док резервни састав војске сачињавају резервни официри, резервни подофицири, војници у резерви и жене – војни обвезници Чланом 89. истог закона прописано је да војнику на служењу војног рока припадају новчана примања која одреди Савезни министар за одбрану, док је питање накнада путних и других трошкова у војсци регулисано одредбама члана 90-93 наведеног закона, при чему се ове одредбе, као и одредба члана 89. примењују и за време ратног стања у смислу члана 93. закона. Чланом 5. Закона о војсци Србије („Службени гласник РС“, бр.116/07, 36/18), прописано је да се Војска Србије састоји од сталног и резервног састава (став 1). Стални састав Војске Србије чине професионални припадници Војске Србије и војници на служењу војног рока (став 2), а резервни састав војске Србије чине резервни официри, резервни подофицири и војници у резерви (став 3).

Постојање дискриминације извршене Споразумом од 11.01.2008. године и Закључком Владе Републике Србије од 17.01.2008. године, насталим пре ступања на снагу Закона о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, бр. 22/09 - ступио на снагу 07.04.2009. године), правилно је цењено од стране другостепеног суда на основу члана 21. Устава Републике Србије и члана 14. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода.

Дискриминација представља свако неоправдано, по било ком основу, прављења разлике или неједнако поступање у односу на нека лица или групу лица, али која се налазе у истој правној или чињеничној ситуацији, што је у конкретном случају изостало, јер се тужилац није ни налазио у истој ситуацији као ратни војни резервисти из седам општина Топличког округа, на које се Закључак Владе Републике Србије односио и којима ратне дневнице до 17.01.2008. године односно до момента доношења Закључка нису биле исплаћене. Тужилац је био на редовном служењу војног рока од 06.09.1998. године до 05.09.1999. године, с тим што је за време служења војног рока, у току трајања НАТО бомбардовања, у периоду од 24.03.1999. године до 25.06.1999. године учествовао у рату, као војник на редовном служењу војног рока. Сходно наведеном, тужилац је спадао у круг лица која у смислу чл. 2. и 3. Правилника о накнади путних и других трошкова у Војсци Југославије („Службени војни лист“, бр.38/93, 7/99) остварују накнаду путних и других трошкова за време када су изложени увећаним трошковима ван места службовања, а у одређеним случајевима и у месту службовања. Међутим, како из садржине Споразума од 11.01.2008. године и Закључка Владе Републике Србије од 17.01.2008. године, следи да је новчана помоћ исплаћена на посебне рачуне седам општина, ради исплате ратних дневница војним резервистима са пребивалиштем на територији тих општина, то по оцени Врховног касационог суда тужилац није био у истој ситуацији као резервисти на која се исти односе, јер тужилац у спорном периоду није припадао резервном саставу војске, већ сталном саставу војске, као војник на служењу војног рока.

Имајући у виду наведено, Врховни касациони суд налази да је другостепени суд правилно закључио да наведеним Закључком Владе Републике Србије од 17.01.2008. године, није извршена дискриминација у погледу исплате ратних дневница у односу на тужиоца, иако му исте нису исплаћене, због чега је његов захтев неоснован и као такав правилно одбијен.

На основу члана 414 став 1. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа-судија

Слађана Накић Момировић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић