Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Звездане Лутовац, председника већа, Јелене Боровац, Бранка Станића, др Драгише Б. Слијепчевића и Татјане Матковић Стефановић, чланова већа, у парници тужиоца AA из ..., чији је пуномоћник Биљана Коцан, адвокат из ..., против тужене Општина Рума, коју заступа Општинско правобранилаштво у Руми и ''ББ'' са седиштем у ..., кога заступају Младен Грбић и Милена Јевтић, адвокати из ..., ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Суду Гж 5317/18 од 11.01.2019. године, у седници одржаној дана 16.10.2019. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Суду Гж 5317/18 од 11.01.2019. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиоца изјављена против пресуде Апелационог суда у Новом Суду Гж 5317/18 од 11.01.2019. године.

О б р а з л о ж е њ е

Правноснажном пресудом Апелационог суда у Новом Суду Гж 5317/18 од 11.01.2019. године, одбијена је као неоснована жалба тужиоца и потврђена пресуда Основног суда у Руми П 452/15 од 02.10.2018. године, којом је одбијен тужбени захтев којим је тражено да се тужени обавежу да тужиоцу солидарно накнаде материјалну штету у износу од 2.173.650,00 динара, са законском затезном каматом од 25.05.2015. године до коначне исплате, као и трошкове поступка. Тужилац је обавезан да накнади трошкове поступка туженима и то: туженој Општини Рума 176.475,00 динара и туженом ''ББ'' ... 224.834,00 динара, са законском затезном каматом од извршности до исплате. Захтев тужиоца за накнаду трошкова жалбеног поступка је одбијен.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужилац је изјавио ревизију, због погрешне примене материјалног права, на основу члана 404. Закона о парничном поступку, ради разматрања правног питања у интересу равноправности грађана и уједначавања судске праксе.

Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије на основу члана 404. став 2. Закона о парничном поступку (''Службени гласник РС'' бр. 72/11, 55/14), Врховни касациони суд је нашао да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној у смислу члана 404. ЗПП, јер је питање несавесне државине и последица које из таквог стања проистичу (члан 39. Закона о основама својинско- правних односа) довољно расправљено у судској пракси, па нема потребе за новим тумачењем права, а тужилац уз ревизију није доставио судске одлуке којима је на другачији начин решено ово правно питање.

Према члану 403. став 3. ЗПП, ревизија је дозвољена у свим поступцима у којима вредност предмета спора побијаног дела прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

У тужби ради накнаде штете поднетој 03.07.2015. године, тужилац је означио вредност предмета спора износом од 2.173.650,00 динара, што на дан подношења тужбе представља динарску противвредност износа од 18.098 евра.

Како је вредност предмета спора означена у тужби испод 40.000 евра у динарској противвредности, изјављена ревизија није дозвољена.

На основу члана 413. ЗПП одлучено је као у ставу другом изреке.

Председник већа - судија

Звездана Лутовац,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић