Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 17640/2023
06.12.2023. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Драгане Маринковић, председника већа, Марине Милановић и Зорице Булајић, чланова већа, у парници тужиоца Републике Србије, Министарсто пољопривреде и заштите животне средине, коју заступа Држвно правобранилаштво, Одељење у Пожаревцу, против туженог АА из ..., чији је пуномоћник Милош Стевић, адвокат из ..., ради дуга, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Вишег суда у Пожаревцу Гж 387/23 (2017) од 22.03.2023. године, у седници одржаној 06.12.2023. године, донео јe

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија туженог изјављена против пресуде Вишег суда у Пожаревцу Гж 387/23 (2017) од 22.03.2023. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Петровцу на Млави П 671/22 од 22.12.2022. године, ставом првим изреке, укинут је платни налог Првог основног суда у Београду Пл 2044/17 од 20.06.2017. године и одбијен тужбени захтев којим је обавезан тужени ББ из ... да тужиоцу исплати износ од 132.300,00 динара са каматом од 25.12.2009. године до исплате као неоснован. Ставом другим изреке, обавезан је тужилац да туженом на име трошкова парничног поступка исплати износ од 63.223,00 динара.

Пресудом Вишег суда у Пожаревцу Гж 387/23 (2017) од 22.03.2023. године, преиначена је првостепена пресуда тако што је одлучено да остаје на снази платни налог Првог основног суда у Београду 2044/17 од 20.06.2017. године којим је обавезан тужени да тужиоцу исплати износ од 132.300,00 динара са каматом од 25.12.2009. године до исплате, као и одлука о трошковима парничног поступка и обавезан тужени да тужиоцу на име трошкова парничног поступка исплати износ од 87.000,00 динара.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужени је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11, 55/14, 78/18 и 18/20), Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 468. став 1. ЗПП, прописано је да се споровима мале вредности сматрају спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе. Одредбом члана 479. став 6. ЗПП, прописано је да против одлуке другостепеног суда којом је одлучено у спору мале вредности ревизија није дозвољена.