Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 17744/2023
06.12.2023. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Јелице Бојанић Керкез, председника већа, Весне Станковић, Радославе Мађаров, Марине Милановић и Зорице Булајић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Ђорђе Шекуларац, адвокат из ..., против тужених „Радиотелевизија Панчево“, д.о.о. Пачево и ББ из ..., чији је заједнички пуномоћник Вељко Ђелић, адвокат из ..., ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужених изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж3 66/23 од 08.03.2023. године, у седници већа одржаној 06.12.2023. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији тужених изјављеној против пресуде (погрешно означеној као решење) Апелационог суда у Београду Гж3 66/23 од 08.03.2023. године.
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужених изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж3 66/23 од 08.03.2023. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Вишег суда у Београду П3 262/22 од 30.11.2022. године, ставом првим изреке, одбачена је тужба у делу којим је тужилац тражио да се утврди да је тужена ББ из ... објављивањем забрањених информација на порталу „Дунав телевизија“ у тексту под насловом „Шпијуни у нашој војсци! Ко је АА?“ од ...2020. године, повредила право на аутентичност и право на достојанство личности тужиоца, као непотпуна. Ставом другим изреке, утврђено је да је тужена ББ неовлашћеним објављивањем фотографије на порталу „Дунав телевизије“ у тексту под насловом „Шпијуни у нашој војсци! Ко је АА?“ од ...2020. године, повредила право на приватност тужиоца АА из ... . Ставом трећим изреке, обавезани су тужени да тужиоцу на име накнаде нематеријалне штете због повреде части и угледа и због повреде права на приватност због неовлашћеног објављивања фотографије тужиоца солидарно исплате укупан износ од 120.000,00 динара, са законском затезном каматом почев од 30.11.2022. године до исплате. Ставом четвртим изреке, наложено је туженој ББ да у року од 15 дана од правноснажности пресуде о свом трошку објави увод и изреку пресуде на почетној страни интернет портала, без додатних коментара и измена. Ставом петим изреке, обавезани су тужени да тужиоцу солидарно накнаде трошкове парничног поступка у износу од 101.500,00 динара, са законском затезном каматом од извршности пресуде до исплате. Ставом шестим изреке, одбијен је захтев тужиоца да му тужени на досуђени износ парничних трошкова плате законску затезну камату од пресуђења до наступања услова за извршност.
Пресудом (погрешно означеном као решење) Апелационог суда у Београду Гж3 66/23 од 08.03.2023. године, одбијена је као неоснована жалба тужених и потврђена првостепена пресуда у ставовима другом, трећем, четвртом и петом изреке.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужени су благовремено изјавили ревизију због погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучи као о посебној по члану 404. ЗПП. Посебно указују да је другостепени суд донео одлуку у неадекватној правној форми.
Грешка у писању може се исправити у свако доба у складу са чланом 362. ЗПП, а уочени недостатак није био сметња за доношење одлуке Врховног суда.
Одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11 ... 10/23), прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).
Питање претежности заштите права на јавно информисање из члана 4. став 1. и члана 5. Закона о јавном информисању и медијима („Службени гласник РС“ бр. 83/2014 ... 12/2016) и права на приватни живот и лични запис из члана 80. став 1. тог закона, условљено је утврђеним чињеницама у сваком конкретном случају. Побијаном пресудом исказано је становиште да тужилац, као бивши функционер није био дужан да сходно одредби члана 8. Закона о јавном информисању, у медијима трпи изношење спорних тврдњи и објављивање фотографије са „facebook“ профила. Уз ревизију тужени нису приложили правноснажне одлуке суда као доказ да постоји неусаглашена судска пракса у битно истоврсним чињеничним ситуацијама, а како не постоје ни друга правна питања због којих је по закону предвиђено одлучивање о ревизији као о посебној, одлука у ставу првом изреке донета је на основу одредбе члана 404. став 2. ЗПП.
Одлучујући о изјављеној ревизији као редовној по члану 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је утврдио да је ревизија недозвољена.
Одредбама члана 126. напред наведеног Закона о јавном информисању и медијима, који се у предметном спору примењује на основу одредбе члана 153. Закона о јавном информисању и медијима („Службени гласник РС“ бр. 92/2023), прописано је да је ревизија увек дозвољена против другостепене пресуде ако је тужбени захтев одбијен. Пошто је у конкретном случају тужбени захтев усвојен, за дозвољеност ревизије меродаван је општи режим за имовинскоправне спорове из одредбе члана 403. став 3. Закона о парничном поступку. По овој одредби, ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.
Тужба је поднета дана 17.02.2021. године, вредност предмета спора побијаног дела пресуде је 120.000,00 динара и не прелази наведени законски цензус који омогућује изјављивање ревизије.
Из изнетих разлога, на основу члана 413. ЗПП, одлучено је у ставу другом изреке.
Председник већа – судија
Јелица Бојанић Керкез,с.р.
За тачност отправка
заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић