Пресудом Апелационог суда у Београду Гж 1715/23 од 29.03.2023. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба тужиља и потврђена пресуда Вишег суда у Београду П 1903/20 од 06.12.2022. године у првом, другом, трећем, петом и шестом ставу изреке. Ставом другим изреке, преиначено је решење о трошковима поступка садржано у седмом ставу изреке првостепене пресуде тако што су обавезане тужиље да солидарно накнаде туженима трошкове парничног поступка у износу од 501.000,00 динара у року од 15 дана од дана пријема писменог отправка пресуде. Ставом трећим изреке, одбијен је захтев тужиља за накнаду трошкова другостепеног поступка. Ставом четвртим изреке, обавезане су тужиље да накнаде туженима трошкове другостепеног поступка у износу од 36.000,00 динара у року од 15 дана од дана пријема писменог отправка пресуде.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужиље су благовремено изјавиле ревизију због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и примене материјалног права.

Тужени су у одговору на ревизију предложили да се иста одбаци као недозвољена или одбије као неоснована, а тужиље обавежу на накнаду трошкова поступка поводом тог правног лека.

Одлучујући о изјављеној ревизији у складу са чланом 408. ЗПП, Врховни суд је нашао да ревизија тужиља није основана.

У спроведеном поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, купопродајним уговором Ов 6773/65 од 11.10.1965. године ЕЕ купио је парцелу .. површине 11 ари 07м2, уписану у поседовни лист .. и зк.ул .. КО ... . Право својине на означеној парцели купац је уписао у земљишне књиге. Уговором о поклону Ов 15/84 од 31.05.1984. године поклонодавац ЕЕ је свом сину, туженом ВВ, поклонио парцелу .. површине 11 ари 07м2 из зк.ул. .. КО ... . У време када је тај уговор закључен означена парцела је већ била национализована, због чега је туженом ВВ поклоњено право коришћења парцеле са кућом која му се преноси у својину. Тужилац ВВ се уписао као носилац права коришћења на означеној парцели у земљишним књигама. Уговором о поклону ОПУ ../2018 од 27.04.2018. године тужени ВВ је својим ћеркама, туженој ДД и туженој ГГ, поклонио уделе од по 400/1094 делова предметне парцеле уписане у лист непокретности .. КО ... .

Полазећи од тако утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови су правилном применом материјалног права одлучили о тужбеном и противтужбеном захтеву.

Спорна парцела .. КО ..., предмет уговора о поклону ОПУ ../2018 од 27.04.2018. године са одређеним идеалним уделом, је посебна имовина поклонодавца - туженог ВВ, у смислу члана 168. став 2. Породичног закона јер је стечена уговором о поклону Ов 15/84 од 31.05.1984. године. Својом посебном имовином тужени ВВ је могао самостално располагати, због чега тужиље неосновано траже утврђење ништавости уговора о поклону од 27.04.2018. године, као супротног члану 174. Породичног закона. По основу означене законске одредбе не може се тражити ништавост располагања туженог ВВ, јер предмет уговора о поклону није заједничка имовина поклонодавца и његове покојне супруге ЂЂ, у смислу члана 171. став 1. тог закона. Из тог разлога основан је противтужбени захтев којим су тужени тражили утврђење да предметна парцела није заједничка имовина туженог ВВ и његове сада покојне супруге ЂЂ, као и да удео од ½ идеална дела те парцеле није њена заоставштина.

По становишту ревизијског суда, нису основани наводи тужиља о погрешној примени материјалног права.

Правноснажно решење о наслеђивању од 05.06.2018. године, којим је утврђено да заоставштину покојне ЂЂ чини и удео од ½ идеална дела парцеле .. КО ..., везује учеснике у том поступку само у погледу одлуке о праву наслеђа. Изјава учесника дата у оставинском поступку да се нека имовина сматра заоставштином не представља сметњу да у парници остварује својинска права по неком другом, а не наследноправном основу, на тој имовини. С`тога и тужени могу, у спору за утврђење ништавости уговора о поклону спорне парцеле, истицати противтужбени захтев да та имовина не улази у састав заоставштине покојне ЂЂ, као имовина стечена радом супружника у току трајања њиховог брака, већ да је то посебна имовина туженог ВВ стечена у току брака, али уговором о поклону.

Тужени ВВ је право коришћења на спорној парцели стекао по ваљаном правном основу, уговором о поклону Ов 15/84 од 31.05.1984. године, а на основу тог правног посла извршио је и упис тог права у земљишну књигу. Ваљан правни основ и начин стицања предметне парцеле има и његов претходник - поклонодавац ЕЕ, а то је уговор о купопродаји Ов 6773/65 од 11.10.1965. године и упис тог права у земљишне књиге. На право коришћења туженог ВВ, стеченог уговором о поклону у току трајања брака са покојном супругом, не примењује се режим заједничке имовине супружника већ иста представља његову посебну имовину којом је он у целости могао слободно располагати. Ревизијски навод о погрешној примени члана 170. Породичног закона није од значаја за правилност одлуке о захтевима странака. Означену одредбу тужиље везују за учешће покојне ЂЂ у реконструкцији објекта који је тужени ВВ добио на поклон у току брака, а који није предмет овог спора јер није ни предмет уговора о поклону чија се ништавост тражи, нити противтужбеног захтева.

Одлука другостепеног суда о трошковима поступка донета је применом члана 153. став 1. ЗПП, према успеху странака у спору. Захтев тужиља да буду ослобођене од плаћања трошкова поступка односи се на плаћање такси и полагање предујма за трошкове сведока, вештака, увиђаја и судских огласа, али не и од обавезе да супротној страни надокнаде трошкове ако успе у спору.

Погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање није законски разлог за ревизију, у смислу члана 407. став 2. ЗПП.

Из наведених разлога, на основу члана 414. став 1. ЗПП, одлучено је као у првом ставу изреке.

Трошкови одговора на ревизију, по оцени Врховног суда, нису били нужни. Зато је захтев тужених за њихову накнаду одбијен и применом члана 165. став 1. у вези члана 154. став 1. ЗПП, одлучено као у другом ставу изреке.

Председник већа - судија

Бранислав Босиљковић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић