Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужилац је благовремено изјавио ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Испитујући побијану пресуду на основу члана 408. Закона парничном поступку („Службени гласник РС“ број 72/11 ... 18/20) Врховни касациони суд је нашао да ревизија није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности, као ни друге битне повреде одредаба парничног поступка из члана 407. став 1. ЗПП због којих се ревизија може изјавити. Другостепени суд није пропустио да примени нити је неправилно променио одредбе процесног закона, што је било или могло бити од утицаја на законитост и правилност побијане пресуде, па се неосновано указује на битну повреду поступка из члана 374. став 1. у вези члана, 391., 394., 8., 231. и 229. ЗПП и 374. став 2. тачка 5 ЗПП.

Према утврђеном чињеничном стању тужилац је бивши радник АД „Металац“ из Куршумлије, који поседује правноснажну и извршну пресуду П 275/04 од 11.05.2004. године на основу које има потраживање према предузећу на име остварене зараде у новчаном износу од 39.520,90 динара, као и по основу доприноса. Скупштина Општине Куршумлија је 10.10.2019. године донела Одлуку о утврђивању програма превазилажења стања изузетно лошег животног стандарда одређених категорија становништва на територији Општине Куршумлија од 10.10.2019. године и Програм за превазилажење стања изузетно лошег животног стандарда одређених категорија становништва. Критеријуми и услови на основу којих се утврђују корисници и висина помоћи предвиђени су наведеним Програмом и услов је био да се над предузећем у државном власништву спроводи поступак стечаја у дужем трајању од 3 године, да стечајни повереници не би могли да намире своје потраживање у износу већем од 5% од укупног потраживања, као и то да је лицима из ове општине егзистенцијално угрожен животни стандард. Агенција за лиценцирање је доставила извештај са списком предузећа који испуњавају ове услове, а на њему се није налазило предузеће према коме је тужилац имао потраживање, па захтев тужиоца који је упућен 07.11.2019. године није разматран. Општинско веће Општине Куршумлија је донело 27.12.2019. године нови закључак за превазилажење изузетно лошег животног стандарда грађана који остварују право на доделу једнократне новчане помоћи којима је егзистенцијално угрожен животни стандард, и дефинисане су активности на утврђивању лица која остварују право на помоћ, тако да је било потребно доставити спискове лица до 31.12.2019. године, а овлашћено лице за састављање списка био је ББ, бивши запслен у предузећима на територији Општине Куршумлија. У складу са Закључком одређен је број бивших радника АД „Металац“ из Куршумлије, а према списку достављеном туженој наведена лица су примила износ од 30.000,00 динара, док се тужилац на том списку није нашао.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови су позивајући се на одредбу члана 21. Устава Републике Србије, члана 14. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, одредбе члана 4. и 8. Закона о забрани дискриминације, закључили да је тужбени захтев тужиоца неоснован, због тога што дискриминација није свако неједнако поступње, односно неоправдано прављење разлике, већ је дискриминација прављење разлике, односно неједнако поступање у односу на лице или групу лица која се заснива на неком личном својству. Тужилац није учинио вероватним да је поступање органа тужене дискриминаторско и да се односи на његово лично својство, што је био дужан да учини у смислу правила о терету доказивања прописана одредбом члана 45. Закона о забрани дискриминације.

Код тако утврђеног чињеничног стања, правилно је у побијаним нижестепеним пресудама примењено материјално право када је одбијен тужбени захтев.

Одредбом члана 2. став 1. тачка 1. Закона о забрани дискриминације („Службени гласник Републике Србије“ број 22/09) прописано је да у овом Закону изрази дискриминација и дискриминаторско поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лице или групе, као и на чланове њихових породица или њима блиских лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, робном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, нивоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварима, односно претпостављеном личном својству.

Према одредби члана 45. Закона о забрани дискриминације, ако је суд утврдио да је извршена радња непосредне дискриминације или је то међу странкама неспорно, тужени се не може ослободити од одговорности доказивањем да није крив (став 1.). Уколико тужилац учини вероватним да је тужени извршио акт дискриминације, терет доказивања да услед тог акта није дошло до повреде начела једнакости, односно начела једнаких права и обавеза сноси тужени (став 2.).

Имајући у виду утврђено чињенично стање и цитиране одредбе Закона, правилно је налажење другостепеног суда да је основано првостепени суд поступио када је одбио као неоснован тужбени захтев тужиоца, с обзиром да током поступка тужилац није учинио вероватним да је тужени извршио акт дискриминације на начин ближе наведен у изреци првостепене одлуке, односно да је различито поступао према њему због неког његовог личног својства. Околност да ли је испоштована процедура у поступку додељивања једнократне новчане помоћи по закључку од 27.12.2019. године може бити предмет преиспитивања у посебном поступку, али одсуство осталих показатеља оваквог понашања – неопходно прављење разлике међу радницима предузећа на Општини Куршумлија на основу неког личног својства једног од њих, не представља основ за утврђење постојања дискриминаторског поступања тужене према тужиоцу. Другостепени суд је, супротно наводима ревидента да другостепени суд није сагледао да је првостепени суд супротно одредбама ЗПП одбио предлоге тужиоца на припремном рочишту, оценио све жалбене наводе налазећи да исти нису од утицаја на правилност и законитост пресуде.

Из изложених разлога, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци пресуде, на основу члана 414. став 1. ЗПП.

Председник већа – судија

Добрила Страјина, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић