Рев 18137/2023 3.19.3.1.3

Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 18137/2023
22.11.2023. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Гордане Комненић, председника већа, др Илије Зиндовића и Мирјане Андријашевић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Данило Петровић, адвокат из ..., против туженог ББ из ..., чији су пуномоћници Горан Цветковић и Небојша Цветковић, адвокати из ... и ВВ из ..., ради утврђења, одлучујући о ревизији тужиље, изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 984/22 од 06.10.2022. године, у седници одржаној 22.11.2023. године, донео је

П Р Е С У Д У

ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Апелационог суда у Нишу Гж 984/22 од 06.10.2022. године, тако што се ОДБИЈА као неоснована жалба туженог ББ и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Основног суда у Лесковцу П 6400/18 од 15.09.2021. године.

ОБАВЕЗУЈЕ СЕ тужени ББ да тужиљи накнади трошкове ревизијског поступка од 27.500,00 динара, у року од 15 дана од дана пријема преписа пресуде.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Лесковцу П 6400/2018 од 15.09.2021. године, ставом првим изреке, усвојен је тужбени захтев тужиље, па је према туженима утврђено да је недопуштено извршење на непокретностима у поступку који се води пред извршитељем Предрагом Костићем из ..., Ул. ..., у предмету ИИ 664/2015 и то: к.п. бр. .., њива 5. класе на месту званом ''...'', површине 30,35 ари; к.п. бр. .., њива 3. класе на месту званом ''...'', површине 58,35 ари и к.п. бр. .., њива 4. класе на месту званом ''...', површине 17,28 ари, све уписане у КО ..., у уделу од 2/3, што су тужени дужни да признају под претњом новчаног кажњавања због непоштовања судске одлуке. Ставом другим изреке, наложено је СКН Лесковац да изврши брисање забележбе решења о извршењу И 7817/10. Ставом трећим изреке, тужени су обавезани да тужиљи на име трошкова парничног поступка плати износ од 138.400,00 динара.

Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж 984/22 од 06.10.2022. године, ставом првим изреке, преиначена је пресуда Основног суда у Лесковцу П 6400/18 од 15.09.2021. године, тако да гласи да се одбија тужбени захтев тужиље да се утврди према туженима да извршење на непокретностима у поступку који се води пред извршитељем Предрагом Костићем из ... у предмету бр. ИИ 664/2015 и то: к.п. бр. .., њива 5. класе на месту званом ''...'', површине 30,35 ари; к.п. бр. .., њива 3. класе на месту званом ''...'', површине 58,35 ари и к.п. бр. .., њива 4. класе на месту званом ''...'', површине 17,28 ари, све уписане у КО ..., у уделу од 2/3, недопуштено, што би тужени били дужни да признају тужиљи, а под претњом новчаног кажњавања због непоштовања судске одлуке, као и да се наложи СКН Лесковац да изврши брисање забележбе решења о извршењу И 7817/10, као неоснован. Ставом другим изреке, тужиља је обавезана да туженом ББ из ... на име трошкова парничног поступка исплати износ од 131.300,00 динара, са законском затезном каматом од дана извршности па до исплате.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужиља је благовремено изјавила ревизију, због погрешне примене материјалног права.

Врховни суд је испитао побијану пресуду, применом одредбе члана 408., у вези члана 403. став 2. тачка 3. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/2011….18/2020) и члана 92. Закона о уређењу судова (''Службени гласник РС'', бр. 10/23), па је утврдио да је ревизија основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља и тужени ВВ су били у браку од 21.11.1988. године до 20.03.2006. године, када је њихов брак разведен пресудом Општинског суда у Лесковцу. Општинском суду у Лесковцу у предмету И 3354/05 (сада И 7817/10) тужени ББ, у својству извршног повериоца, је поднео предлог за извршење против извршних дужника ВВ и ГГ, ради наплате свог потраживања, на основу правноснажне и извршне пресуде Општинског суда у Лесковцу П 5397/03 од 03.12.2004. године и пресуде Окружног суда у Лесковцу Гж 1112/05 од 27.05.2005. године. Општински суд у Лесковцу је донео решење о извршењу И 3354/05 од 18.11.2005. године, којим је одредио извршење пописом, проценом и продајом покретних ствари извршних дужника и исплатом извршном повериоцу. Решењем И 3354/05 од 01.06.2009. године, Општински суд у Лесковцу је изменио решење о извршењу од 18.11.2005. године у погледу средстава извршења, тако што уместо пописа, процене и продаје покретних ствари извршног дужника је одређено средство извршења продајом непокретности извршних дужника. У поступку извршења обухваћене су и овде спорне непокретности к.п. бр. .., њива 5. класе на месту званом ''...'', површине 30,35 ари; к.п. бр. .., њива 3. класе на месту званом ''...'', површине 58,35 ари и к.п. бр. .., њива 4. класе на месту званом ''...'', површине 17,28 ари. Решењем Основног суда у Лесковцу И 7817/2010 од 20.05.2015. године, обустављен је поступак спровођења извршења пред тим судом по решењу о извршењу И 7817/2010 од 18.11.2005. године и поступак спровођења извршења по решењу о извршењу Основног суда у Лесковцу, а на предлог извршног повериоца поступак је настављен пред Јавним извршитељем Предрагом Костићем из ... . Тужиља је, у својству трећег лица, поднела приговор ради проглашења недопуштеним извршења на непокретности извршног дужника ВВ и то на горе наведеним спорним непокретностима. Основни суд у Лесковцу је решењем Ипи 20/16 од 11.10.2016. године, тужиљу упутио на парнични поступак. Потом је тужиља Основном судом у Лесковцу у предмету П 2625/16 дана 07.06.2016. године, поднела тужбу против туженог ВВ, ради деобе брачне тековине, а у том предмету донета је пресуда на основу признања П 2625/16 од 30.08.2016. године, којом је усвојен тужбени захтев тужиље и према туженом ВВ утврђено да је она, по основу стицања у брачној заједници сувласник са уделом од 2/3 напред наведених спорних непокретности. По решењу СКН Лесковац од 21.11.2016. године, дозвољен је упис права својине у корист тужиље, са делом поседа од 2/3, а туженог од 1/3 на непокретностима к.п. бр. к.п. бр. .., к.п. бр. .. и к.п. бр. .., све уписане у КО ..., у ЛН бр. .. . Тужиља се као сувласник тих непокретности и даље води са 2/3 идеалних делова иако је у поступку спровођења извршења пред јавним извршитељем, од стране истог донет закључак ИИ 664/2015 од 10.05.2018. године, којим се додељује непокретност извршног дужника, између осталих и предметне непокретности, купцу ДД из ... по уговору о продаји непокретности непосредном погодбом закљученим 08.05.2015. године.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, првостепени суд је тужбени захтев тужиње усвојио, налазећи да је она сувласник на спорним непокретностима са уделом од 2/3 идеалних делова по пресуди на основу признања на основу које је уписана код СКН, са тим сувласничким уделом, који не може да буде предмет извршења на основу одредбе члана 81. и 111. Закона о извршењу и обезбеђењу.

Другостепени суд је преиначио првостепену пресуду тако што је тужбени захтев тужиље одбио, налазећи да је тужени ВВ тужиљи признао тужбени захтев за утврђење сувласништва од 2/3 на предметним непокретностима, по основу стицања у брачној заједници, иако је неспорна чињеница да је он, у току извршног поступка, већ располагао том имовином у корист своје деце уговором о поклону, који је поништен по тужби туженог ББ с обзиром да је исти сачињен у току трајања извршног поступка у намери да се спречи наплата дуговања ВВ по правноснажној пресуди, а да је потом, ВВ тужиљи, као бившем брачном другу, након развода брака, признао сувласнички удео са истом намером, односно намером спречавања извршног повериоца да спроведе наплату свог потраживања по правноснажној и извршној пресуди у извршном поступку. По мишљењу другостепеног суда, ради се о злоупотреби права располагања учињеној процесном радњом у парничном поступку у циљу осујећења наплате доспелог новчаног потраживања туженог ББ, што значи да та изјава има правно дејство правне радње којом се отуђује имовина у циљу осујећења и оштећења повериоца, туженог ББ, а што тужиљи није могло да остане непознато, имајући у виду да је тужбу за утврђење својине по основу стицања у браку поднела 2016. године, иако је брак разведен још 2006. године.

По оцени Врховног суда, другостепени суд је, преиначењем првостепене пресуде, погрешно применио материјално право.

Закон о извршењу и обезбеђењу (''Службени гласник РС'', бр. 31/2011 ... 109/2013), важећи у време покретања поступка извршења, у одредби члана 50.став 4.прописује да судија може током целог поступка треће лице, чије право оцени вероватним, ако је извршни поверилац оспорио или о њему се није изјаснио, решењем да упути да у року од 15 дана од дана достављања решења против извршног повериоца покрене парнични поступак ради проглашења да је извршење на том предмету недопуштено.

Одредбом члана 176. став 1. Породичног закона (''Службени гласник РС'', бр. 18/2005 ... 6/2015), прописано је да се сматра да су супружници извршили деобу заједничке имовине ако су у јавни регистар права на непокретностима уписана на оба супружника као сувласника на опредељеним уделима. Сматра се да је упис извршен на име оба супружника и кад је извршен на име само једног од њих, осим ако након уписа није закључен писмени споразум странака о деоби заједничке имовине, односно брачни уговор, или је о правима супружника на непокретности одлучивао суд (став 2.). Деоба заједничке имовине може се вршити за време трајања брака и после његовог престанка на основу одредбе члана 178. истог Закона. Деобом заједничке имовине, у смислу Породичног закона, сматра се утврђивање сувласничког, односно суповерилачког удела сваког супружника у заједничкој имовини на основу одредбе члана 177. Породичног закона.

У конкретном случају, пресудом на основу признања Основног суда у Лесковцу П 2625/16 од 30.08.2016. године, извршена је судска деоба заједничке имовине супружника, тужиље и ВВ, тако што је утврђено да је тужиља, по основу стицања у брачној заједници сувласник са уделом од 2/3 предметних – спорних непокретности, у односу на које је, решење СКН Лесковац од 21.11.2016. године дозвољен упис права својине тужиље, са уделом поседа од 2/3 на непокретностима к.п. бр. .., к.п. .. и к.п. бр. .., све уписане у КО ..., у ЛН бр .. . Имајући у виду да је судском одлуком утврђен сувласнички удео супружника у заједничкој имовини (предметним непокретносима), следи да је тужиља доказала да на предметним непокретностима има право које извршење чини недопуштеним на њеном сувласничком уделу, како је правилно закључио првостепени суд усвајањем њеног тужбеног захтева.

На основу одредбе члана 416. став 1. Закона о парничном поступку, Врховни суд је одлучио као у ставу првом изреке.

Тужиља је успела у ревизијском поступку па јој припада право на накнаду трошкова тог поступка, у смислу одредбе члана 153. став 1. и 154. Закона о парничном поступку. Трошкови признати тужиљи обухватају њене издатке на име ангажовања пуномоћника, адвоката за састав ревизије од 18.000,00 динара, применом важеће Адвокатске тарифе и за судске таксе на ревизију од 3.800,00 динара и одлуку по ревизији од 5.700,00 динара, применом важеће Таксене тарифе.

На основу одредбе члана 165. став 2. Закона о парничном поступку, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Гордана Комненић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић