У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности. Супротно тврдњи ревидента ревизијски суд сматра да је жалбени суд оценио битне жалбене наводе који су од значаја за пресуђење ове парнице, па није учињена битна повреда из члана 374. став 1. у вези члана 396. став 1. ЗПП. Битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 12. ЗПП на коју се наводима ревизије указује, није прописана као ревизијски разлог у смислу члана 407. став 1. тачке 2. и 3. ЗПП. Указивање на погрешно утврђено чињенично стање није дозвољен ревизијски разлог.

Према утврђеном чињеничном стању, тужилац je као војни резервиста учествовао у рату при ВП ..-... ..., у периоду од 24.03.1999. до 12.06.1999. године, а што је уписано у војну књижицу тужиоца. Тужиоцу који је имао пребивалиште на територији ..., нису исплаћене ратне дневнице у складу са Правилником о накнади путних и других трошкова у Војсци Југославије, већ су му ратне дневнице делимично исплаћене (примао само износе од 43 до 67,50 динара по дану, док је према Правилнику висина дневнице у марту 1999. године износила 86 динара по дану у периоду од 01.04.1999. године до 11.06.1999. године 90 динара по дану и у периоду од 11.06.1999. године до 26.06.1999. године 80 динара по дану).Није подносио тужбу за исплату ратних војних дневница које му нису исплаћене у потпуности. Влада Републике Србије је 17.01.2008. године, донела Закључак којим је прихваћена информација о потреби обезбеђења средстава остварених у поступку приватизације за исплату помоћи неразвијеним општинама и да се део средстава остварених у поступку приватизације 2007. године у износу од 2.000.000.000,00 динара, пренесе у шест месечних рата почев од јануара 2008. године на посебне рачуне неразвијених општина Куршумлија, Блаце, Бојник, Лебане, Житорађа, Дољевац и Прокупље, с`тим што право на добијање новчане помоћи стиче сваки ратни војни резервиста из ових општина који достави правноснажну пресуду донету на основу одрицања од тужбеног захтева пред надлежним судовима против Републике Србије, ради исплате накнаде, као и писмену изјаву да нема даљих потраживања по том основу према Републици Србији. Предмет тужбеног захтева је утврђење да је наведеним Закључком Владе повређено начело једнаких права и обавеза и извршена дискриминација на основу пребивалишта ратних војних резервиста са територије свих осталих општина које нису наведене у Закључку, а тиме и тужиоца као учесника рата 1999. године.

Код овако утврђеног чињеничног стања, правилно је у нижестепеним пресудама примењено материјално право када је утврђено да је Закључком Владе Републике Србије од 17.01.2008. године, повређено начело једнаких права и обавеза чиме је извршена дискриминација тужиоца на основу места пребивалишта.

Чланом 14. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода прописано је да се уживање права и слобода предвиђених у овој Конвенцији обезбеђује без дискриминације по било ком основу као што су пол, раса, боја коже, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло повезаност са неком националном мањином, имовина, рођење или други статус.

Пребивалиште је атрибут физичког лица, а држава није доказала да је чињење разлике по регионима било оправдано и разумно (члан 21. Устава Републике Србије).

Супротно наводима ревизије тужене, другостепени суд је правилно закључио да је тужена према тужиоцу поступила различито, без разумног и објективног оправдања, у односу на резервисте са подручја наведених неразвијених општина, иако су и они и тужилац били у истој ситуацији и да је тужилац доказао неједнако поступање у односу на себе, у ком случају се терет доказивања да је за такво поступање постојало објективно и разумно оправдање пребацује на тужену, у смислу члана 45. Закона о забрани дискриминације чије се процесне одредбе примењују у конкретном случају.

Наводима ревизије којима се указује да су тужиоцу у целости исплаћене ратне дневнице према тада важећим прописима, оспорава се оцена изведених доказа и утврђено чињенично стање, што није дозвољен ревизијски разлог у смислу члана 407. став 2. ЗПП.

На основу члана 414. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа - судија

Звездана Лутовац, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић