Рев 18453/2022 3.1.4.9; вршење родитељског права

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 18453/2022
08.12.2022. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: др Драгише Б. Слијепчевића, председника већа, Јасмине Стаменковић и др Илије Зиндовића, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Весна Голубовић, адвокат из ..., против туженог ББ из ..., чији је пуномоћник Јована Поповић, адвокат у ..., ради измене вршења родитељског права, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж2 351/21 од 08.06.2022. године, на седници већа од 08.12.2022. године, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ, као неоснована, ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж2 351/21 од 08.06.2022. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Другог основног суда у Београду П2 1890/18 од 18.05.2020. године, ставом првим изреке, млт. ВВ поверена је тужиљи ради самосталног вршења родитељског права; ставом другим изреке одређено је да ће млт. ВВ са туженим личне односе одржавати сваки други викенд у седмици када иде преподне у школу од 16.00 часова до недеље до 19.30 часова, средом у седмици припадајућег викенда када иде преподне у школу од 13.30 часова до 19.00 часова, а када иде послеподне у школу од 17.00 часова до 20.00 часова, уторком и четвртком у седмици неприпадајућег викенда када иде преподне у школу од 13.30 часова до 19.00 часова, а када иде послеподне у школу од 17.00 часова до 20.00 часова, тако што ће је тужени у свим наведеним ситуацијама преузимати у школи и враћати на адресу тужиље, сваки други државни и верски празник тако што ће је тужени враћати на адресу тужиље последњег дана празника у 20.00 часова, прву половину зимског и летњег распуста, на дан очеве крсне славе, на дан рођендана туженог и сваког другог рођендана детета; ставом трећим изреке обавезан је тужени да на име доприноса за дечије издржавања плаћа месечно износ од 18.000,00 динара од 18.05.2020. године, па убудуће док постоје законски услови, до 5. у месецу за текући месец, уплатом на текући рачун тужиље; ставом четвртим изреке одређено је да је пресудом измењена пресуда Основног суда у Подгорици П 4032/13 од 15.11.2013. године, призната решењем Вишег суда у Београду Р 1085/18 од 28.03.2019. године у другом, трећем и четвртом ставу изреке у делу који се односи на вршење родитељског права, издржавање детета и уређење личних односа; ставом петим изреке утврђено је да је тужба повучена у делу којим је тражено да се тужени делимично лиши родитељског права у погледу давања сагласности за прелазак детета преко државне границе и путовање детета у иностранство у пратњи мајке и давања сагласности за издавање и продужење путне исправе за дете и у делу којим је тражено да суд према туженом одреди меру заштите од насиља у породици забраном даљег узнемиравања тужиље; ставовима шестим, седмим и осмим изреке одређена је привремена мера у погледу вршења родитељског права и одржавања личних односа која траје до правноснажног окончања парнице; ставом деветим изреке одбијен је предлог туженог да преузима дете из школе петком у седмици припадајућег викенда у 13.30 часова; ставом десетим изреке одређено је да свака странка сноси своје трошкове поступка.

Пресудом Апелационог суда у Београду Гж2 351/21 од 08.06.2022. године одбијена је жалба туженог и потврђена првостепена пресуда у другом и седмом ставу изреке.

Против правноснажне другостепене пресуде тужени је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права и битне повреде одредаба парничног поступка.

Одлучујући о ревизији на основу члана 408. ЗПП („Службени гласник РС“, број 72/11...18/20), Врховни касациони суд је установио да је ревизија неоснована.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. става 2. тачке 2) ЗПП на коју ревизијски суд пази по службеној дужности. Ревизијске наводе којима се указује на битну повреду одредаба парничног поступка из члана 374. става 1. у вези члана 294. става 1. тачке 7) ЗПП јер тужба није одбачена, иако пресуда Основног суда у Подгорици П 4032/13 од 15.11.2013. године није била призната у време подношења тужбе, Врховни касациони суд није разматрао пошто, према члану 407. ЗПП, није разлог за изјављивање ревизије.

Према утврђеном чињеничном стању, пресудом Основног суда у Подгорици П 4032/13 од 15.11.2013. године, која је призната решењем Вишег суда у Београду Р 1085/18 од 18.03.2019. године, разведен је брак парничних странака и одређено да ће заједнички вршити родитељско право према млт. ВВ која је рођена ...2011. године, да ће адреса пребивалишта детета бити на адреси мајке, да отац може свакодневно одржавати личне односе са дететом и обавезан је отац да на име дечијег издржавања плаћа месечно 150 евра.

Према налазу и мишљењу Градског центра за социјални рад у Београду и изјашњењу водитеља случаја у најбољем интересу млт. ВВ је да са туженим одржава личне односе сваки други викенд у седмици када иде преподне у школу од 16.00 часова до недеље до 19.30 часова, средом у седмици припадајућег викенда када иде преподне у школу од 13.30 часова до 19.00 часова, а када иде послеподне у школу од 17.00 часова до 20.00 часова, уторком и четвртком у седмици неприпадајућег викенда када иде преподне у школу од 13.30 часова до 19.00 часова, а када иде послеподне у школу од 17.00 часова до 20.00 часова, тако што ће је тужени у свим наведеним ситуацијама преузимати у школи и враћати на адресу тужиље, сваки други државни и верски празник тако што ће је тужени враћати на адресу тужиље последњег дана празника у 20.00 часова, прву половину зимског и летњег распуста, на дан очеве крсне славе, на дан рођендана туженог и сваког другог рођендана детета.

Малолетна ВВ, саслушана у присуству психлога, је истакла да би волела да оца виђа и даље, али да јој је напорно да оца виђа скоро сваки дан и да би волела да се њих двоје договоре када ће проводити време заједно у току радне недеље како би могла да се виђа и са другарицама.

Према становишту нижестепених судова, суд је применом чланова 6. става 1, 61. става 1. и 266. става 1. ПЗ, у складу са налазом и мишљењем Градског центра за социјални рад у Београду, одлучио да је у најбољем интересу да малолетна ВВ буде поверена тужиљи ради самосталног вршења родитељског права и да личне односе са туженим одржава према предлогу органа старатељства. Одређеним начином одржавања личних односа успоставља се равнотежа у виђању детета са оцем и истовремено се омогућава детету да реализује своје социјалне потребе.

Нису основани ревизијски наводи којима се указује на погрешну примену материјалног права. Првостепени суд је у складу са чланом 270. ПЗ затражио од Градског центра за социјални рад у Београду мишљење о најцелисходнијем начину одржавања личних односа туженог и мл. ВВ и у складу са предлогом органа старатељства донео одлуку. Донета одлука није супротна предлогу ЦСР од 06.06.2019. године иако је одређено да се лични односи одржавају само средом у седмици припадајућег викенда, а не уторком и четвртком, јер је водитељ случаја у исказу датом на рочишту оставио могућност да суд одреди и један, уместо два дана у току радне недеље. Одређено је да тужени и млт. ВВ личне односе одржавају сваки други викенд од петка до недеље и средом у тој седмици, што значи да те седмице проводе заједно четири дана. У седмици неприпадајућег викенда проводе заједно два дана. Одређеним начином одржавања личних односа обезбеђен је континуитет везе између оца и детета што је један од услова за правилан прихофизички развој детета. Млт. ВВ се изјаснила да јој је напорно да оца виђа скоро сваки дан јер би желела да има времена и за другарице. Мишљење млт. ВВ је утврђено у складу са чланом 65. ПЗ, па је суд дужан да посвети пажњу и исказаном мишљењу детета. Одржавање личних односа један дан више у току радне недеље у седмици припадајућег викенда не би допринео учвршћивању везе између детета и оца, а отежао би млт. ВВ да задовољава своје социјалне потребе. Стога је начин одржавања личних односа побијаном пресудом одређен у складу са члановима 6. ставом 1, 61. ставом 1. и 266. ставом 1. ПЗ у најбољем интересу млт. ВВ.

Сходно наведеном, Врховни касациони суд је, применом члана 414. става 1. ЗПП, одлучио као у изреци.

Председник већа – судија

др Драгиша Б. Слијепчевић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић