Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужилац је изјавио благовремену ревизију, због погрешне примене материјалног права позивајући се на одредбу члана 403. став 2. тачка 3. Закона о парничном поступку и предложила да се о ревизији одлучи као изузетно дозвољеној, у смислу одредбе члана 404. Закона о парничном поступку, ради уједначавања судске праксе и новог тумачења права.

Одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11... 18/20), прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

По оцени Врховног суда, у конкретном случају није потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, нити је потребно уједначавање судске праксе као ни ново тумачење права, па нису испуњени услови прописани одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку за одлучивање о посебној ревизији тужиоца. Предмет тражене правне заштите је стицање права својине одржајем, а одлука нижестепених судова заснована је на примени одговарајућих одредби материјалног права код утврђених чињеница да је тужилац у току 1990. године, након добијених грађевинских дозвола и израде пројеката, саградио својим средствима предметну непокретност, ради обављања угоститељске делатности, да је решењем Пореске управе Крагујевац од 13.02.2008. године, дана 03.03.2008. године, уписано заложно право-хипотека на непокретности супсидијарног јемца – тужиоца, да је Пореска управа Крагујевац донела решење 20.10.2008. године, којим се непокретност тужиоца-супсидијарног јемца, преноси у својину Републике Србије, јер није продата у поступку принудне наплате пореске обавезе од пореског обвезника ББ-супруге тужиоца, а да је наведену непокретност чинила стамбено пословна зграда, ресторан „...“ површине 167м2, постојећи на к.п. .. и земљиште, све уписано у .. КО ... . Посебном ревизијом ревидента оспорава се правилност утврђеног чињеничног стања у погледу пописа и процене спратног дела наведеног објекта изграђеном од стране тужиоца и трајања савесне државине тужиоца на том делу, а то није разлог за изјављивање посебне ревизије у смислу одредбе члана 404. став 1. Закона о парничном поступку. У погледу потребе уједначавања судске праксе, ревидент уз ревизију није доставио другачије одлуке судова донете у поступцима са истим правним основом и чињеничним стањем као у овој парници.

Из тих разлога, Врховни суд је одлуку као у ставу првом изреке донео применом одредбе члана 404. став 1. Закона о парничном поступку.

Врховни суд је испитао дозвољеност ревизије ревидента, применом одредбе члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку и утврдио да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 403. став 3. Закона о парничном поступку прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужбу ради утврђења тужилац је поднео 15.06.2020. године, а вредност предмета спора је 4.350.000,00 динара, односно 36.994,00 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Имајући у виду да је ово имовинскоправни спор у ком вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, следи да ревизија ревидента није дозвољена у смислу одредбе члана 403. став 3. Закона о парничном поступку.

Из тих разлога, Врховни суд је одлуку као у ставу другом изреке донео применом одредбе члана 413. Закона о парничном поступку.

Председник већа – судија

Гордана Комненић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић