Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 18673/2022
26.01.2023. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бранислава Босиљковића, председника већа, Бранке Дражић, др Илије Зиндовића, Гордане Џакула и Весне Станковић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., против туженог ЈП „Водовод“ из Врања, чији је пуномоћник Марија Јанићијевић адвокат из ..., ради дуга, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Вишег суда у Врању Гж 1448/22 од 11.07.2022. године, у седници већа одржаној дана 26.01.2023. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Вишег суда у Врању Гж 1448/22 од 11.07.2022. године.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиоца изјављена против пресуде Вишег суда у Врању Гж 1448/22 од 11.07.2022. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Врању Гж 1448/22 од 11.07.2022. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба тужиоца и потврђена пресуда Основног суда у Врању П 463/22 од 15.04.2022. године у првом ставу изреке којим је укинут у целости платни налог Основног суда у Врању Пл 374/2019 од 05.06.2019. године за износ главног дуга од 6.000,00 динара са законском затезном каматом од 21.05.2019. године до исплате и трошкове издавања платног налога у износу од 7.900,00 динара, и тужбени захтев одбијен као неоснован. Ставом другим изреке, преиначена је пресуда Основног суда у Врању П 463/22 од 15.04.2022. године у другом ставу изреке, тако што је обавезан тужилац да на име трошкова парничног поступка плати туженом износ од 58.500,00 динара у року од осам дана од дана пријема отправка пресуде, са законском затезном каматом од дана извршности одлуке о трошковима до исплате. Ставом трећим изреке, одбијен је захтев тужиоца за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужилац је, због погрешне примене материјалног права, благовремено изјавио ревизију предвиђену чланом 404. ЗПП (посебна ревизија).

По оцени Врховног касационог суда, у овом спору не постоји ни један од разлога због којих би требало дозволити одлучивање о тужиочевој посебној ревизији.