Против правноснажне пресуде донете у другом степену, у делу става првог изреке, тужени је благовремено изјавио ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374. став 1. ЗПП учињене пред другостепеним судом, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Врховни суд је испитао другостепену пресуду у побијаном делу на основу члана 408. Закона о парничном поступку (,,Службени гласник РС“ бр. 72/11 ... 18/20) и утврдио да је ревизија туженог делимично основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности, нити је другостепена пресуда донета уз битну повреду одредаба поступка из члана 374. став 1. ЗПП, пошто одлука садржи јасне и конкретизоване разлоге о основаности навода изјављених жалби тужиоца и туженог.

Према утврђеном чињеничном стању, у току ове парнице, која је покренута дана 09.11.2020. године, донета је правноснажна пресуда П2 1383/2020 дана 08.06.2021. године, којом је малолетни тужилац АА, рођен ...2011. године поверен на самостално вршење родитељског права мајци ББ, а тужени, отац обавезан да доприноси његовом издржавању месечним износом од 17.000,00 динара почев од дана подношења тужбе па убудуће док за то постоје законски услови. Побијаном пресудом одлучено је о преосталом делу захтева за плаћање месечног доприноса туженог дечјем издржавању у висини од 25.000,00 динара. Малолетни тужилац је ученик петог разреда основне школе. Осим школских обавеза тренира кошарку. Због равних табана носи улошке, због проблема са кожом користи креме, који издаци уз преостале потребе тужиоца опредељују њихово задовољавање на месечном нивоу износом од 50.000,00 динара. Тужилац са мајком живи у стану површине 45м2 који је власништво њеног оца. Мајка тужиоца запослена је са месечним примањем од 80.000,00 динара. Власник је путничког аутомобила произведеног 2012. године. Тужени са супругом и сином, рођеним дана ...2022. године живи у стану површине 44 м2. Тужени је стан купио подизањем кредита, по ком основу има месечни издатак на име кредитне рате од око 18.000,00 динара. Запослен је са месечном зарадом од око 68.000,00 динара. Његова супруга остварује месечно примања од 34.000,00 динара. Тужени је власник аутомобила. Минимална сума издржавања је 36.135,00 динара.

Првостепени суд, на основу одредби члана 160. Породичног закона налази да код утврђених потреба малолетног тужиоца, са једне стране, односно породичних и материјалних прилика туженог, са друге стране постоји могућност оца да доприноси дечјем издржавању месечним износом од 25.000,00 динара, па усваја постављени тужбени захтев за преостали износ од 8.000,00 динара.

Другостепени суд, водећи рачуна и о одредбама чланова 73. и 162. став 3. Породичног закона налази да тужени нема могућности да доприноси дечјем издржавању месечним износом вишим од 22.000,00 динара, пошто има издатке за обезбеђење стамбене потребе своје породице, као и обавезу издржавања још једног малолетног детета, за разлику од мајке тужиоца. Осим тога, зарада мајке тужиоца је виша, па се одмеравањем месечне обавезе туженог на износ од 22.000,00 динара животни стандард тужиоца уподобљава животном стандарду његових родитеља.

По оцени Врховног суда, основано се ревизијом туженог указује на погрешну примену материјалног права.

У првом реду, напомиње се да наводи ревизије о измени кредитне рате по основу приложене потврде банке од 17.02.2023. године не могу бити релевантни за одлуку у овој парници, будући да је ова чињеница настала након закључења главне расправе. По одредби члана 360. став 3. Закона о парничном поступку правноснажност пресуде везује се за чињенично стање утврђено до закључења главне расправе.

Међутим, имајући у виду утврђене чињенице везане за врсту потреба малолетног тужиоца, посебно за његове развојне потребе и потребе везане за здравље, прилике у којима тужилац живи са мајком у домаћинству, те могућности туженог условљене његовом месечном зарадом од 68.000,00 динара и обавезом издржавања још једног малолетног детета, по оцени ревизијског суда тужени нема могућности да доприноси издржавању тужиоца месечним износом вишим од 20.000,00 динара, без угрожавања сопствене егзистенције. Овим износом удовољава се императиву из одредбе члана 162. став 3. Породичног закона, по коме ако је поверилац издржавања дете, висина издржавања треба да му омугући најмање такав ниво животног стандарда какав ужива родитељ дужник издржавања.

Из изнетих разлога ревизија је делимично усвојена, а тужбени захтев у коначном преко месечног износа од 20.000,00 динара одбијен.

На основу одредби члана 165. став 2, 153. став 2. и 154. ЗПП, као последица делимичног успеха у поступку по ревизији захтев туженог за накнаду трошкова поступка је одбијен.

Одлука у изреци донета је на основу одредби чланова 416. став 1. и 414. став 1. ЗПП.

Председник већа – судија

Јелица Бојанић Керкез, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић