
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 1930/2021
30.06.2021. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Божидара Вујичића, председника већа, Весне Субић и Јелице Бојанић Керкез, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., кога заступа пуномоћник Ненад Станковић, адвокат из ..., против тужене ББ из ..., Република Хрватска, коју заступа пуномоћник Сања Турлаков, адвокат из ..., ради делимичног лишења родитељског права, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против решења Вишег суда у Панчеву Гж2 2/21 од 02.02.2021. године, у седници већа од30.06.2021. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБИЈА СЕ као неоснована ревизија тужиоца изјављена против решења Вишег суда у Панчеву Гж2 2/21 од 02.02.2021. године.
О б р а з л о ж е њ е
Решењем Вишег суда у Панчеву Гж2 2/21 од 02.02.2021. године, одбијена је као неоснована жалба тужиоца и потврђено решење Основног суда у Вршцу П2 181/20 од 13.11.2020. године којим се Основни суд у Вршцу огласио ненадлежним за поступање у овој правној ствари и одбацио тужбу тужиоца која је заведена код тог суда под бројем П2 181/20 од 31.07.2020. године и укинуо све спроведене процесне радње.
Против правноснажног другостепеног решења, тужилац је благовремено изјавио ревизију, због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.
Тужена је доставила одговор на ревизију.
Испитујући побијано решење на основу члана 408. у вези члана 420. став 1. ЗПП (''Службени гласник РС'' бр. 72/11... 18/20) и члана 208. Породичног закона („Службени гласник РС“ број 18/25) Врховни касациони суд је нашао да је тужиочева ревизија неоснована.
У спроведеном поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП на коју овај суд пази по службеној дужности, а на коју указује и ревизија јер су нижестепени судови правилно одбили да одлучују о захтеву који је истакнут у овој парници. У поступку пред другостепеним судом није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 1. ЗПП на коју указује ревизија.
У овој парници тужилац је тужбом тражио да се тужена делимично лиши родитељског права према малолетном детету ВВ из ... који је рођен ...2012. године у ..., Република Хрватска и то у погледу права да одлучује о давању сагласности за издавање путне исправе Републике Србије што је тужена дужна да призна и трпи под претњом извршења. Нижестепени судови су нашли да не постоји надлежност домаћег суда да одлучује о овако постављеном тужбеном захтеву због чега је тужба одбачена.
Одредбом члана 69. Закона о решавању сукоба закона са прописима других земаља („Службени лист СФРЈ“ број 43/82 ... „Службени гласник РС“ број 46/2006) је прописано да приликом одлучивања о лишењу и враћању родитељског права, продужењу родитељског права, стављању родитеља у положај стараоца у погледу управљања дечјом имовином, оглашењу детета рођеним у браку као и приликом одлучивања о другим стварима које се односе на лично стање и односе између родитеља и деце, надлежност суда Савезне Републике Југославије – Републике Србије постоји и када не постоје претпоставке из члана 46. став 4. тог закона, ако су подносилац захтева и лице према коме се подноси захтев југословенски држављани – српски, односно кад у поступку учествује само једно лице ако је то лице југословенски – српски држављанин. Код чињенице да је у конкретном случају тужена хрватска држављанка и да има пребивалиште у Хрватској несумњиво нису испуњени поменути законски услови за заснивање надлежности српског правосуђа. Отуда су нижестепени судови правилно и закључили да у конкретном случају домаће правосуђе није надлежно.
Имајући у виду наведено не могу се прихватити наводи из ревизије који указују на супротан став, посебно ако се има у виду да се ревизија у суштини и не бави питањем лишењем родитељског права него другим питањима од интереса за васпитање и подизање детета.
Све наведено су разлози због којих је и одлучено као у изреци на основу члана 414. став 1. ЗПП.
Председник већа - судија
Божидар Вујичић, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић