.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 1935/2019
05.09.2019. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Предрага Трифуновића, председника већа, Јелене Боровац и Звездане Лутовац, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., кога заступа пуномоћник Драган Лазаревић, адвокат из ..., против туженог ЈКП „Паркинг сервис“ из Ниша, кога заступа пуномоћник Ружица Стојановић Соколовић, адвокат из ..., ради стицања без основа, одлучујући о ревизији тужиоца, изјављеној против пресуде Вишег суда у Нишу Гж 3853/17 од 15.01.2019. године, у седници већа одржаној 05.09.2019. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиоца изјављена против пресуде Вишег суда у Нишу Гж 3853/17 од 15.01.2019. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Нишу П бр. 11939/16 од 22.02.2017. године, усвојен је тужбени захтев тужиоца и обавезан тужени да му на име стицања без основа исплати износ од 20.750,00 динара, са законском затезном каматом на износе и по датумима доспећа ближе наведеним у изреци пресуде. Ставом другим, обавезан је тужени да тужоцу на име трошкова парничног поступка плати износ од 43.500,00 динара, са законском затезном каматом од извршности пресуде па до коначне исплате, као и износ од 2.730,00 динара на име судских такси за тужбу и 2.730,00 динара на име судских такси за пресуду.
Виши суд у Нишу је пресудом Гж 3853/17 од 15.01.2019. године, у ставу првом изреке, усвојио жалбу туженог преиначио пресуду Основног суда у Нишу П бр. 11939/16 од 22.02.2017. године, тако што је одбио тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се обавеже тужени да му на име стицања без основа врати износ од 20.750,00 динара, са законском затезном каматом почев од 05.11.2013. године па до исплате. Обавезан је тужилац да туженом накнади трошкове парничног поступка у износу од 49.500,00 динара. Обавезан је тужилац да туженом накнади трошкове другостепеног поступка у износу од 12.000,00 динара. Одбачен је захтев туженог за признање трошкова другостепеног поступка на име судских такси као непотпун. Одбијен је захтев тужиоца за признање трошкова другостепеног поступка.
Врховни касациони суд је испитао дозвољеност ревизије на основу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку и утврдио да ревизија није дозвољена.
Чланом 468. став 1. ЗПП, прописано је да спорови мале вредности у смислу одредаба ове главе јесу спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе. Чланом 479. став 6. истог закона прописано је да против одлуке другостепеног суда није дозвољена ревизија.
Како се у конкретном случају ради о имовинско-правном спору мале вредности, у коме вредност предмета спора од 20.750,00 динара не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, ревизија тужиоца, у смислу цитираних законских одредби у овој врсти спорова није дозвољена.
Приликом оцене дозвољеност ревизије, Врховни касациони суд је имао у виду да је у конкретном случају побијаном одлуком преиначена првостепена пресуда, али налази да нема места примени члана 403. став 2. тачка 2. ЗПП. Наведена одредба се може применити само када се примењује општи режим допуштености овог правног лека према вредности спора, односно у случају када се ради о ревизији изјављеној против правноснажне пресуде у којој је побијани део правноснажне пресуде или означена вредност предмета спора испод граничне вредности за дозвољеност ревизије, али не и у споровима у којима је посебном одредбом овог закона (ЗПП) или посебним законом одређено да ревизија против одлуке у тој врсти спорова није дозвољена.
На основу изнетог применом члана 413. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци.
Председник већа – судија
Предраг Трифуновић,с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
