Пресудом Вишег суда у Чачку Гж 799/20 од 12.01.2021. године, у првом ставу изреке одбијена је као неоснована жалба туженог и првостепена пресуда потврђена у првом ставу изреке. У другом ставу изреке преиначена је првостепена пресуда у другом и трећем ставу изреке тако што је одржано на снази решење јавног извршитења Мирослава Ињца И Ивк. ../18 од 19.09.2019. године у делу којим је извршни дужник обавезан да извршном повериоцу исплати трошкове извршења на име предујма у износу од 6.868,80 динара а тужени је обавезан да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 41.453,00 динара. У трећем ставу изреке обавезан је тужени да тужиоцу накнади трошкове жалбеног поступка у износу од 7.200,00 динара.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужени је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права, позивајући се при том и на одредбу члана 404. ЗПП.

Тужилац је дао одговор на ревизију.

Према одредби члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11 … 87/18), ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

По оцени Врховног касационог суда, у конкретном случају нису испуњени услови за одлучивање о ревизији туженог као изузетно дозвољеној у смислу члана 404. став 1. ЗПП.

Правноснажном пресудом је обавезан тужени, у својству регистрованог власника путничког возила, да тужиоцу плати накнаду за коришћење јавног паркиралишта сходно Одлуци о јавним паркиралиштима („Службени лист Града Београда“ бр. 12/2010 ... 36/17). О основу и правној природи спорног потраживања одлучено је у складу са важећим правним схватањем у тумачењу и примени права, па постојање једне другачије одлуке потврђене од стране другостепеног суда на коју се указује ревизијом, не указује и на постојање другачијег правног става. Стога нема потребе за уједначавањем судске праксе, због чега је одлучено као у првом ставу изреке решења.

Врховни касациони суд је испитао дозвољеност изјављене ревизије у смислу члана 410. став 2. ЗПП и утврдио да ревизија није дозвољена.

Поступак у овој правној ствари покренут је 26.12.2019. године, а вредност спора износи 28.050,00 динара.

С обзиром да се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази 3.000 евра, ради се о спору мале вредности у смислу члана 468. став 1. ЗПП, а чланом 479. став 6. ЗПП, прописано је да ревизија у спору мале вредности није дозвољена.

Стога је на основу члана 413. ЗПП одлучено као у другом ставу изреке.

Како трошкови одговора на ревизију не представљају потребне трошкове ради вођења парнице у смислу одредбе члана 154. став 1. Закона о парничном поступку, одлучено је као у трећем ставу изреке.

Председник већа-судија

Бранислав Босиљковић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић