![](/sites/default/files/grb-srb.png)
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 1974/2020
09.02.2022. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Јасминке Станојевић, председника већа, Споменке Зарић и Бисерке Живановић, чланова већа, у парници тужиоца Златарска радња „Дијамант“ ..., власника АА из ..., чији је пуномоћник Слађана Вуковић, адвокат из ..., против тужене ББ из ..., чији је пуномоћник Радосав Тадић, адвокат из ..., ради исплате, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж 3405/19 од 04.12.2019. године, у седници од 09.02.2022. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужене изјављена против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж 3405/19 од 04.12.2019. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Руми П 785/18 од 08.05.2019. године ставом првим изреке утврђено је потраживање тужиоца према туженој у износу од 3.765.091,44 динара са законском затезном каматом од 30.05.2015. године до исплате. Ставом другим изреке утврђено је потраживање тужене према тужиоцу у износу од 41.266,00 динара. Ставом трећим изреке извршено је пребијање потраживања па је тужена обавезана да тужиоцу на име дуга плати 3.723.825,44 динара са законском затезном каматом од 30.05.2015. године до исплате и да му накнади трошкове парничног поступка у износу од 489.195,00 динара.
Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж 3405/19 од 04.12.2019. године, одлучујући о жалби тужене делимично је преиначена првостепена пресуда тако што је утврђено потраживање тужиоца према туженој у износу од 2.311.522,00 динара са законском затезном каматом од 30.05.2015. године до исплате, и у износу од 1.453.569,00 динара. Утврђено је потраживање тужене према тужиоцу у висини од 41.266,00 динара и извршено је пребијање потраживања, па је тужена обавезана да тужиоцу на име дуга исплати 2.270.256,00 динара са законском затезном каматом од 30.05.2015. године до исплате, као и износ од 1.453.569,00 динара. Потврђено је првостепено решење о трошковима поступка и одлучено да свака странка сноси своје трошкове другостепеног поступка.
Против другостепене пресуде, тужена је благовремено изјавила ревизију због битних повреда одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.
Тужилац је доставио одговор на ревизију.
Врховни касациони суд је испитао дозвољеност изјављене ревизије у смислу члана 410. став 2. важећег Закона о парничном поступку – ЗПП и утврдио да ревизија није дозвољена.
Тужба у овој парници поднета је 07.05.2012. године, а вредност предмета спора износи 3.723.825,00 динара.
Будући да је наведени износ очигледно испод динарске противвредности износа од 40.000 евра као ревизијског цензуса из члана 403. став 3. ЗПП, ревизија тужене није дозвољена.
Без утицаја је то што је побијаном другостепеном пресудом првостепена пресуда делимично преиначена. Износ од 3.723.825,44 динара садржи у себи износ главног дуга од 2.270.256,00 динара и обрачунату камату у износу од 1.453.569,00 динара. Првостепени суд је законску затезну камату досудио на цео износ, а другостепени суд је преиначеним делом своје одлуке обавезао тужену да законску затезну камату плати само на износ главног дуга од 2.270.256,00 динара, да не би платила камату на камату, чиме је новчана обавеза тужене смањена, па се ради о преиначењу у корист ревидента, и нема места примени законске одредбе из члана 403. став 2. тачка 2. ЗПП по којој је ревизија увек дозвољена када је другостепеном пресудом првостепена пресуда преиначена и одлучено о захтевима странака.
Из наведених разлога, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци, на основу члана 413. ЗПП.
Председник већа – судија
Јасминка Станојевић, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић