Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж 1663/2022 од 08.06.2022. године, ставом привм изреке, одбијена је као неоснована жалба мал. тужиље и потврђена првостепена пресуда у ставовима првом, другом, трећем и петом изреке. Ставом другим изреке, преиначена је првостепена пресуда у ставу четвртом изреке, тако што је делимично усвојен евентуални тужбени захтев мал. тужиље и утврђено да је ништав уговор о доживотном издржавању закључен између пок. ГГ као примаоца издржавања и тужене као даваоца издржавања пред Основним судом у Нишу 26.05.2011. године и да исти не производи правно дејство, док је одбијен део евентуалног тужбеног захтева којим је тражено да се утврди да непокретности и покретне ствари које су предмет овог уговора представљају заоставштину пок. ГГ. Ставом трећим изреке, одбијен је захтев мал. тужиље за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против правноснажне другостепене пресуде тужиља је благовремено изјавила ревизију, побијајући је у потврђујућем делу, због погрешне примене материјалног права, с тим што је предложила да се ревизија сматра изузетно дозвољеном (члан 404. ЗПП) због потребе уједначавања судске праксе.

Тужена је поднела одговор на ревизију, са предлогом да се ревизија одбаци као недозвољена.

Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије, Врховни суд налази да нису испуњени услови за примену института изузетно дозвољене ревизије из члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, број 72/11, 55/14, 87/18 и 18/20). Имајући у виду врсту спора и садржину тражене судске заштите, начин пресуђења и разлоге које су нижестепени судови дали за своје одлуке, у конкретном случају не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса, односно правних питања у интересу равноправности грађана, а не постоји потреба новог тумачења права. Наиме, уговор о доживотном издржавању ( закључен касније од уговора о поклону) је ништав јер је противан принудним прописима, јавном поретку и добрим обичајима (члан 103.ЗОО). Ревизија је усмерена на разрешење чињеничног питања конкретног спора - лични осећај захвалности поклонодавца и намера дарежљивости као битан елемент уговора о поклону односно мотив ( да ли је побуда да се поклон учини била стварна и слободно изражена) у којим споровима одлука о основаности тужбеног захтева и примена материјалног права зависе од утврђеног чињеничног стања у сваком конкретном случају. Посебном ревизијом не може се побијати правноснажна пресуда због погрешне оцене изведених доказа (чиме се заправо оспорава утврђено чињенично стање) а нижестепене одлуке сагласне су са правним схватањем Врховног суда израженим у бројним одлукама у предметима са истоврсном или сличном чињеничноправном ситуацијом. Одлука на коју се позива ревидент није донета у истој чињеничноправној ситуацији као одлука донета у овом спору те нема потребе за уједначавањем судске праксе. Осим тога, тужиља уз ревизију не прилаже суске одлуке у којима је о истом чињеничноправном питању одлучено на другачији начин. Указивање у ревизији на учињене битне повреде одредаба парничног поступка не представља разлог због којих се посебна ревизија може изјавити. Из изнетих разлога, одлучено је као у ставу првом изреке.

Одлучујући о дозвољености ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Oдредбом члана 403. став 3. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинско-правним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужба ради поништаја уговора о поклону и уговора о доживотном издржавању поднета је 21.08.2015. године, а означена вредност предмета спора је 500.000,00 динара, што према средњем курсу НБС на дан подношења тужбе представља динарску противвредност испод 40.000 евра.

Имајући у виду да се у конкретној правној ствари ради о имовинско-правном спору у коме се тужбени захтев односи на неновчано потраживање, у коме вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе, то је Врховни суд нашао да је ревизија недозвољена, применом члана 403. став 3. ЗПП.

На основу изнетог, применом члана 413. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа - судија

Звездана Лутовац, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић