Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 20203/2022
25.07.2024. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Драгане Бољевић, председника већа, Јасмине Симовић и Јелице Бојанић Керкез, чланова већа, у парници тужиоца Стонотениски клуб „Врање“ из Врања, кога заступа Сања Ристић, адвокат из ..., против тужених АА и ББ, које заступа Ивица Костић, адвокат из ..., због стицања без основа, одлучујући о ревизији тужених изјављеној против пресуде Вишег суда у Врању Гж 1472/21 од 04.07.2022. године, на седници одржаној 25.07.2024. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужених изјављена против пресуде Вишег суда у Врању Гж 1472/21 од 04.07.2022. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Врању Гж 1472/21 од 04.07.2022. године, ставом првим изреке, преиначена је пресуда Основног суда у Врању П 720/19 од 23.04.2021. године у ставу првом изреке, тако што су обавезани тужени да исплате тужиоцу 26.679,22 динара на име стицања без основа са законском затезном каматом од 16.11.2016. године до исплате. Ставом другим изреке, преиначено је решење о трошковима поступка из става другог изреке првостепене пресуде и тужени обавезани да тужиоцу солидарно накнаде трошкове поступка од 121.434,00 динара са законском затезном каматом од извршности до исплате. Ставом трећим изреке, обавезани су тужени да солидарно накнаде тужиоцу трошкове другостепеног поступка од 20.967,00 динара.

Против наведене правноснажне пресуде донете у другом степену тужени су благовремено изјавили ревизију због погрешне примене материјалног права заснивајући је на одредби члана 403. став 2. тачка 2. ЗПП.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11, 49/13-УС, 74/13-УС, 55/14, 87/18, 18/20, 10/23) којим је прописано да је ревизија недозвољена ако је изјављена против пресуде против које по закону не може да се поднесе (члан 403. ст. 1. и 3), осим из члана 404. овог закона, Врховни суд је утврдио да је ревизија недозвољена.

Законом о парничном поступку (у даљем тексту: ЗПП) је прописано (члан 403) да против правноснажне пресуде донете у другом степену, странке могу да изјаве ревизију у року од 30 дана од дана достављања пресуде (став 1); да је ревизија увек дозвољена ако је: 1) то посебним законом прописано, 2) другостепени суд преиначио пресуду и одлучио о захтевима странака, 3) другостепени суд усвојио жалбу и укинуо пресуду и одлучио о захтевима странака (став 2); да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе (став 3); као и у споровима мале вредности (члан 479. став 6), при чему се спором мале вредности сматра спор у коме се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе (члан 468. став 1).