Испитујући побијану пресуду у смислу члана 408. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11...18/20), Врховни касациони суд је установио да ревизија није основана.

У поступку доношења побијане пресуде није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. става 2. тачке 2. Закона о парничном поступку, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, тужени је у току 2011. године од тужиоца куповао материјал за грађевинске радове на свом имању у … . Код тужиоца је куповао материјал до 20.09.2011. године, а након тога код других продаваца. ББ, који је код туженог радио као мајстор, и супруга туженог преузимали су материјал од тужиоца. Количина испорученог материјала је била сагласна количинама наведеним у отпремницама. Тужени је тужиоцу на име испорученог грађевинског материјала исплатио износ од 352.962,00 динара. Тужени је истакао, да је по позиву тужиочеве запослене, исплатио преостали дуг у износу од 4.650,00 евра, о чему нема доказ.

У отпремницама које је доставио тужилац, осим у отпремницама од 13.09.2011. и 02.08.2011. године, хемијском оловком је накнадно дописан износ. Отпремнице које је доставио тужени од 30.07.2011, 22.07.2011, 03.08.2011. и 02.09.2011. године се разликују од отпремница које је тужилац доставио јер у поменутим отпремницама није наведен износ којим је тужени задужен.

На основу налаза и мишљења вештака економске струке, који су дати према књиговодственој евиденцији тужиоца, тужиочево потраживање према туженом износи 588.326,01 динара.

На основу налаза и мишљења вештака грађевинске струке у отпремницама тужиоца је наведена већа количина грађевинског материјала од количине уграђеног грађевинског материјала. Вредност уграђеног грађевинског материјала је 849.329,43 динара. У наведени износ је урачуната и арматурна мрежа иако нема поузданих доказа да је уграђена, а од тог износа треба одузети вредност одеђене количине летви.

Према становишту првостепеног суда, тужбени захтев није основан јер рачуни које је тужилац издао нису доказ да је грађевински материјал испоручен туженом, већ су то отпремнице, а садржина отпремница које је тужилац доставио не може се прихватити као истинита. Како се ориганили отпремница налазе код туженог, као купца, тужилац је у својим отпремницама количину и цену испорученог материјала накнадно уписао, због чега се садржина тих отпремница разликује у односу на садржину отпремница које су код туженог у којима ти подаци нису наведени. Поред наведеног, отпремнице није потписао тужени, већ његова супруга и мајстор ББ због чега, такође, не могу бити доказ тужиочевог потраживања.

Према становишту другостепеног суда, тужбени захтев је основан јер су отпремнице само једно од средстава за доказивање тужиочевог потраживања. Тужени је и сам истакао да је исплатио тужиоцу износ од 4.650,00 евра на име преосталог дуга, иако не поседује доказ за то, из чега следи да је дуг који је предмет ове парнице сматрао основаним. Како је грађевински материјал који је наведен у отпремницама испоручиван на градилиште туженог, није од значаја ко је потписао те отпремнице.

Нису основани ревизијски наводи којима се указује на погрешно утврђено чињенично стање. Првостепена пресуда садржи разлоге о утврђеним чињеницама који су сагласни међусобно и садржини изведених доказа, због чега овај суд нема разлога да сумња у савесност првостепеног суда приликом оцене изведених доказа и утврђивања чињеничног стања.

Нису основани ревизијски наводи којима се указује на погрешну примену материјалног права. Тужени је и сам током поступка истакао да је исплатио тужиоцу преостали износ од 4.650,00 евра за испоручени грађевински материјал, иако за то нема доказ, чиме је учинио извесним да потраживање тужиоца постоји. Висина потраживања тужиоца у износу од 588.326,01 динара утврђена је на основу налаза и мишљења вештака економске струке који су дати према књиговодственој евиденцији тужиоца. Чињеница да се отпремнице које се налазе код тужиоца и туженог разликују није доказ да потраживање тужиоца не постоји имајући у виду да је и сам тужени истакао да је тај дуг већ исплатио. Основаност тужиочевог потраживања произлази и из тврдње мајстора који је код туженог примао испоручиван грађевински материјал да су се количина испорученог материјала и материјала наведеног у отпремницама међусобно слагале. На основу налаза и мишљења вештака грађевинске струке утврђено је да је вредност уграђеног грађевинског материјала 849.329,43 динара. Тужени је неспорно исплатио тужиоцу износ од 352.962,00 динара на име испорученог грађевинског материјала, а није доказао да је грађевински материјал еквивалентан преосталом износу укупне вредности изведених радова купио код другог продавца. Стога је побијаном пресудом на основу правилне примене чланова 262. и 277. ЗОО тужбени захтев усвојен.

Врховни касациони суд је, применом члана 414. става 1. ЗПП, одлучио као у првом ставу изреке.

Врховни касациони суд је, применом члана 165. става 1. у вези чланова 153. и 154 ЗПП, одбио захтеве парничних странака за накнаду трошкова ревизијског јер тужени није успео у овом поступку, а одговор на ревизију који је поднео тужилац није био потребан за ову парницу.

Председник већа-судија

др Драгиша Б. Слијепчевић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић