Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 20549/2023
28.09.2023. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Бранислава Босиљковића, председника већа, Бранке Дражић и Драгане Бољевић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Боривоје Протић адвокат из ..., против туженог ББ из ..., чији је пуномоћник Жељко Јурић адвокат из ..., ради утврђења, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 6243/20 од 05.11.2022. године, у седници већа одржаној 28.09.2023. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 6243/20 од 05.11.2022. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Апелационог суда у Београду Гж 6243/20 од 05.11.2022. године одбијена је као неоснована жалба туженог и потврђена пресуда Првог основног суда у Београду П 2296/15 од 04.03.2020. године у другом и трећем ставу изреке којима је утврђено да је тужилац власник једнособног стана број .. површине 36м2 који се налази у поткровљу десно стамбене зграде у Улици ... број .. у Београду, постојеће на парцели .. и уписане у лист непокретности .. КО ..., по основу изградње и личног рада у градњи предметног стана и одлучено да свака парнична странка сноси своје трошкове парничног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужени је, на основу члана 403, 407. и 409. ЗПП, благовремено изјавио ревизију због битних повреда из члана 374. став 1. тог закона учињених у поступку пред другостепеним судом и погрешне примене материјалног права.

Одредбом члана 410. став 5. ЗПП прописано је да је ревизија недозвољена ако је изјављена против пресуде против које по закону не може да се поднесе (члан 403. став 1. и 3), осим из члана 404. тог закона.

Тужени ревизију у овом спору није изјавио са позивом на члан 404. ЗПП (посебна ревизија).

Према члану 403. став 1. и 3. тог закона, ревизија се може изјавити против правноснажне пресуде донете у другом степену, а ревизија није дозвољена у имовинско-правним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.