Врховни суд, у већу састављеном од судијa: Драгане Миросављевић, председника већа, Надежде Видић, Мирјане Андријашевић, Весне Мастиловић и Гордане Комненић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Маријана Јоксимовић, адвокат из ..., против тужених ББ и ВВ, обојица из ..., чији је пуномоћник Енвер Реџеповић, адвокат из ..., ГГ из ..., ДД из ... и ЂЂ из ..., ради конституисања службености, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против решења о трошковима поступка садржаном у пресуди Апелационог суда у Крагујевцу Гж 2763/22 од 24.07.2023. године, у седници одржаној дана 07.06.2024. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о ревизији тужиоца изјављеној против решења о трошковима поступка садржаном у пресуди Апелационог суда у Крагујевцу Гж 2763/22 од 24.07.2023. године.

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиоца изјављена против решења о трошковима поступка садржаном у пресуди Апелационог суда у Крагујевцу Гж 2763/22 од 24.07.2023. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Новом Пазару, Судска јединица Тутин П 2156/21 од 16.06.2022. године, усвојен је тужбени захтев тужиоца и конституисано је право службености сезонског пролаза у времену и на начин наведен у овом ставу и обавезани тужени да тужиоцу признају и дозволе несметан пролаз. Ставом другим изреке, обавезани су тужени ББ и ВВ да тужиоцу на име трошкова поступка солидарно исплате износ од 194.599,50 динара са законском затезном каматом од извршности пресуде до исплате.

Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж 2763/22 од 24.07.2023. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба туженог ВВ из ... и потврђена првостепена пресуда у првом ставу изреке. Ставом другим изреке, преиначено је решење о трошковима поступка садржано у другом ставу изреке првостепене пресуде тако да свака странка сноси своје трошкове поступка. Ставом трећим изреке, одбијен је захтев тужиоца за накнаду трошкова жалбеног поступка, као неоснован.

Против решења о трошковима поступка садржаном у другостепеној пресуди, тужилац је благовремено изјавио ревизију, због погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучи као изузетно дозвољеној, применом члана 404. ЗПП.

Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије на основу члана 404. став 2. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11...18/20), Врховни суд је утврдио да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној на основу члана 404. став 1. ЗПП. Наиме, ревизијом се оспорава одлука о трошковима поступка. Како суд по окончању спора, у сваком конкретном случају, у зависности од исхода спора на основу поднетих захтева странака, одлучује о трошковима поступка, ценећи одредбе Закона о парничном поступку, то нису испуњени услови за одлучивање о дозвољености и основаности ревизије, јер није потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе нити је потребно ново тумачење права.

Са напред наведених разлога, Врховни суд је одлучио као у ставу првом изреке.

Одлучујући о дозвољености ревизије на основу члана 410. став 2. у вези са чланом 420. ЗПП, Врховни суд је оценио да ревизија тужиоца није дозвољена.

Чланом 420. став 1. ЗПП, прописано је да странке могу да изјаве ревизију и против решења другостепеног суда којим је поступак правноснажно окончан, док је ставом 6. прописано да се у поступку поводом ревизије против решења сходно примењују одребе овог закона о ревизији против пресуде.

Чланом 28. став 1. ЗПП, прописано је да ако је за утврђивање стварне надлежности, права на изјављивање ревизије и у другим случајевима прописаним у овом закону меродавна вредност предмета спора, као вредност предмета спора узима се само вредност главног захтева, док је ставом 2. прописано да се камате, уговорна казна и остала споредна тражења, као и трошкови поступка не узимају у обзир ако не чине главни захтев.

С обзиром да је ревизија изјављена против решења садржаног у другостепеној пресуди којим је одлучено о трошковима поступка, то ревизија изјављена против ове врсте одлуке, сходно члану 410. став 2. тачка 5. у вези члана 420. ЗПП, није дозвољена.

Имајући у виду наведено, на основу члана 420. став 6. у вези са чланом 413. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Драгана Миросављевић с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић