Пресудом Вишег суда у Нишу Гж 2969/21 од 01.03.2023. године одбијене су као неосноване жалбе тужиоца и тужене Националне асоцијације туристичких организација (тачно означене „Агенција“) ПУ Јута Београд и потврђена првостепена пресуда. Ставом другим изреке, одбијен је захтев тужиоца за накнаду трошкова другостепеног поступка. Ставом трећим изреке, одбијен је захтев тужене Националне асоцијације туристичких организација (тачно означене „Агенција“) ПУ Јута Београд за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужена Национална асоцијација туристичких организација (тачно означене „Агенција“) ПУ Јута Београд је благовремено изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права, с тим што је предложила да се ревизија сматра изузетно дозвољеном, применом члана 404. ЗПП.

Тужилац је поднео одговор на ревизију. Трошкове ревизијског поступка је тражио и определио.

Предмет тражене правне заштите је накнада материјалне штете због нереализовања уплаћеног путовања услед инсолветности организатора путовања, а нижестепеним пресудама правноснажно је одлучено усвајањем тужбеног захтева према туженој Националној асоцијацији туристичких организација (тачно означене „Агенција“) ПУ Јута Београд, као даваоцу гаранције путовања којом се путнику обезбеђује накнада уплаћених средства у том случају.

Врховни суд је оценио да у конкретном случају не постоји потреба за новим тумачењем права, узимајући у обзир садржину тражене судске заштите, разлоге за усвајање тужбеног захтева према туженом ревиденту, као и материјално право на коме је засновано пресуђење. Спорно правно питање - питање постојања одговорности туженог, као даваоца гаранције за случај нереализовања путовања услед инсолветности организатора путовања, разрешено нижестепеним пресудама и везано је за утврђене околности конкретног случаја, па не представља питање од општег интереса. Осим тога, уз ревизију нису пружени докази о супротном правноснажном пресуђењу судова у истој чињеничној и правној ситуацији.

Из наведених разлога, нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној применом члана 404. ЗПП, па је одлучено као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5, у вези члана 479. став 6. ЗПП, Врховни суд је оценио да је ревизија недозвољена.

Чланом 468. став 1. ЗПП, прописано је да се споровима мале вредности сматрају спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе. Против одлуке другостепеног суда којом је одлучено у спору мале вредности ревизија није дозвољена, јер је тако прописано чланом 479. став 6. истог закона.

Тужба ради накнаде штете поднета је 14.11.2018. године. Вредност предмета спора је 24.907,99 динара.

Побијаном другостепеном пресудом одлучено у спору мале вредности, јер вредност предмета спора не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, из чега следи да ревизија није дозвољена, на основу члана 479. став 6. ЗПП.

Из изложених разлога, Врховни суд је одлуку као у ставу другом изреке донео применом члана 413. ЗПП.

Захтев тужиоца за накнаду трошкова састава одговора на ревизију, одбијен је на основу члана 154. став 1. ЗПП, јер одговор на ревизију није потребан ради вођења парнице, па је одлучено као у ставу трећем изреке.

Приликом одлучивања Врховни суд је имао у виду да је приликом израде првостепене и другостепене одлуке уместо означене тужене „Национална асоцијација туристичких агенција ПУ „ЈУТА“ погрешно означено да је тужена „Национална асоцијација туристичких агенција ПУ „ЈУТА“, али ова грешка није од утицаја јер се у складу са одредбама 362. ЗПП може у сваком тренутку исправити.

Председник већа – судија

Добрила Страјина, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић