Апелациони суд у Крагујевцу је, пресудом Гж 890/24 од 14.05.2024. године, ставом првим изреке, одбио као неосноване жалбе тужиоца, наследника сада пок. ББ, бив. из ..., и жалбе тужених ВВ из ..., ГГ из ..., ДД из ..., мал. ЂЂ из ..., ЕЕ из ... и ЖЖ из ..., па је потврдио пресуду Основног суда у Параћину П 372/20 од 30.08.2023. године, у ставовима првом, другом, трећем и четвртом изреке. Ставом другим изреке, одбијени су захтеви тужене ВВ из ..., ГГ из ..., ДД из ..., мал. ЂЂ из ...,, ЕЕ из ... и ЖЖ из ... за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужени ГГ из ..., ДД из ..., ЂЂ из ... и ВВ из ..., су изјавили благовремену ревизију, због погрешне примене материјалног права, позивајући се на одредбу члана 404. Закона о парничном поступку.

Одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11... 18/20), у вези одредбе члана 92. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, број 10/23), прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

По оцени Врховног суда, у конкретном случају није потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, нити је потребно уједначавање судске праксе као ни ново тумачење права, па нису испуњени услови прописани одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку за одлучивање о посебној ревизији ревидената.

Предмет тражене правне заштите је утврђење права власништва тужиоца, као завештајног наследника пок. ББ, бив. из ..., на непокретностима стеченим у току брачне заједнице са сада пок. ЈЈ, бив. из ..., чији су тужени правни следбеници. Побијана пресуда, у делу којим је тужбени захтев тужиоца усвојен, донета је применом одговарајућих одредби материјалног права на утврђено чињенично стање да је брачна заједница правних претходника парничних странака трајала 65 година и да је правни претходник тужиоца, по основу рада и стицања у браку, стекла право својине на предметној непокретности доприносом увећању имовине, односно стицањем нове имовине, те доприносом очувању имовине коју је ЈЈ наследио од свог оца ЛЛ. Указивање ревидената на погрешну примену материјалног права није од утицаја, јер за примену института посебне ревизије није од значаја свака погрешна примена материјалног права на конкретно утврђено чињенично стање, већ само она која је од општег значаја за остваривање и заштиту људских права и обезбеђење стандарда правичног суђења, што овде није случај.

На основу одредбе члана 404. став 2. Закона о парничном поступку, Врховни суд је одлучио као у ставу првом изреке.

Врховни суд је испитао дозвољеност ревизије у смислу одредбе члана 410. став 2. тачка 5. Закона парничном поступку и утврдио да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 403. став 3. Закона о парничном поступку, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужбу ради утврђења правни претходник тужиоца је поднела 11.09.2014. године, а вредност предмета спора је 500.000,00 динара.

Имајући у виду да је ово имовинско-правни спор који се односи на новчано потраживање у коме вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, следи да ревизија ревидената није дозвољена, на основу одредбе члана 403. став 3. Закона о парничном поступку.

На основу одредбе члана 413. Закона о парничном поступку, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Гордана Комненић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић