
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 2179/2020
28.05.2020. година
Београд
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужилаца изјављена против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж 3233/19 од 05.09.2019. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Руми П 194/17 од 07.05.2019. године, ставом првим изреке, одбијен је захтев тужилаца којим су тражили да им тужени солидарно исплате 39.000 евра, увећано за референтну каматну стопу коју прописује Европска централна банка од дана подношења тужбе, све у динарској противвредности по средњем курсу НБС на дан исплате, као и да им накнаде трошкове поступка. Ставом другим изреке, обавезани су тужиоци да туженима солидарно исплате на име трошкова поступка 343.500,00 динара. Ставом трећим изреке, одбијен је предлог тужилаца за одређивање привремене мере забране отуђења и оптерећења непокретности у власништву тужене ВВ, парцеле број ... и ... уписане у лист непокретност број ... КО ... и забране отуђења и оптерећења непокретности сувласништво тужених ГГ и ДД, парцеле број ... уписане у лист непокретности број ... КО ... .
Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж 3233/19 од 05.09.2019. године, ставом првим изреке жалба тужилаца је делимично усвојена, делимично одбијена. Ставом другим изреке првостепена пресуда потврђена је у делу одлуке о тужбеном захтеву и делу одлуке о предлогу тужилаца за одређивање привремене мере. Ставом трећим изреке преиначена је првостепена пресуда у делу одлуке о трошковима поступка тако што су обавезани тужиоци да туженима на име трошкова поступка солидарно исплате 330.750,00 динара.
Против правноснаже пресуде донете у другом степену, тужиоци су изјавили ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.
Одлучујући о дозвољености ревизије, применом члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“, бр.72/11, 87/18), Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.
Тужба у овој правној ствари поднета је 15.03.2017. године, а вредност предмета спора је 39.000 евра.
Чланом 403. став 3. ЗПП прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.
С обзиром на то да се у овом случају ради о имовинскоправном спору који се односи на новчано потраживање, у коме вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, то је Врховни касациони суд нашао да је ревизија тужилаца недозвољена у смислу члана 403. став 3. ЗПП.
Са напред наведених разлога, на основу члана 413. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци.
Председник већа – судија
Слађана Накић Момировић, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић