Сагласно поменутој законској одредби, ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако је потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

Према оцени ревизијског суда, у конкретном случају нема правних питања од општег интереса или оних који би били у интересу равноправности грађана, нити постоји потреба за новим тумачењем права. Ревидент указује на чињенична и правна питања конкретног спора и на погрешну примену материјалног права и садржином ревизијских навода само уопштено указује на потребу разматрања правних питања у интересу равноправности грађана и уједначавања судске праксе. Пошто се право странке на накнаду парничних трошкова остварује у поступку у коме су издаци настали, а њихов обрачун врши у сваком поступку појединачно, према успеху у спору, с обзиром на конкретне околности тог спора, не постоји потреба уједначавања судске праксе, због чега је одлучено као у ставу првом изреке, на основу члана 404. став 2. ЗПП.

Ревизија није дозвољена ни с обзиром на одредбе Закона о парничном поступку из члана 410. став 2. тачка 5. у вези са чланом 28, које се сходно примењују и на ревизију против решења, сагласно члану 420. став 6. истог закона.

Законом о парничном поступку је прописано да странке могу да изјаве ревизију против решења другостепеног суда којим је поступак правноснажно окончан (члан 420. став 1), али да је ревизија недозвољена ако је изјављена против решења у споровима у којима не би била дозвољена ревизија против правноснажне пресуде (члан 420. став 2). С тим у вези, одредбом члана 28. истог закона прописано је да се, када је за изјављивање ревизије меродавна вредност предмета спора, узима само вредност главног дуга (став 1), док се камате, уговорна казна и остала споредна тражења, као и парнични трошкови не узимају у обзир ако не чине главни дуг (став 2).

У конкретном случају ревизија је изјављена против решења којим је одлучено о трошковима поступка, што у овој правној ствари представљаспоредно тражење, због чега је ревизија недозвољена, те је као таква одбачена другим ставом изреке овог решења, применом члана 413. ЗПП.

О захтеву тужиоца за накнаду трошкова ревизијског поступка одлучено је на основу члана 165. став 1. у вези с чланом 153. став 1. ЗПП, као у ставу трећем изреке овог решења, с обзиром на то да није успео у поступку по ревизији.

Председник већа – судија

Бранислав Босиљковић с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић