Рев 2253/2022 3.19.1.25.1.3; дозвољеност ревизије

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 2253/2022
18.01.2023. година
Београд

Врховни касациони суд у већу састављеном од судија: Добриле Страјина, председника већа, Гордане Комненић и Драгане Миросављевић, чланова већа, у парници тужилаца АА из ... и ББ из ..., чији је заједнички пуномоћник Жељка Томљеновић, адвокат из ..., против тужене ВВ из ..., чији је пуномоћник Биљана Ђурић, адвокат из ..., ради утврђења, одлучујући о ревизији тужилаца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж 623/2021 од 18.01.2022. године, у седници одржаној 18.01.2023. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужилаца изјављена против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж 623/2021 од 18.01.2022. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Старој Пазови П 1295/18 од 05.11.2020. године, ставом првим изреке, одбијен је, као неоснован, тужбени захтев којим је тражено да се утврди да су тужиоци ванкњижни власници непокретности, свако по ½ дела стамбеног објекта, димензија 7,00 м х 21,70 м, спратности П+0, који је укњижен, изграђен на к.п. .., ЛН .. КО ..., за коју је поднет захтев за озакоњење објекта код Општинске управе Општине Стара Пазова, Одељење за урбанизам и грађење, грађевинска инспекција, што је тужена дужна признати и трпети да се тужиоци упишу као власници предметне непокретности, свако по ½ дела у свим земљишним и другим јавним књигама, када се за то стекну услови. Ставом другим изреке, одбијен је, као неоснован, тужбени захтев којим је тражено да се обавеже тужена да тужиоцима на име давања и чињења исплати 541.000,00 динара, са каматом од подношења тужбе до исплате. Ставом трећим изреке, обавезани су тужиоци да туженој накнаде трошкове парничног поступка од 152.025,00 динара, са законском затезном каматом од извршности до исплате.

Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж 623/2021 од 18.01.2022. године, ставом првим изреке, одбијена је жалба тужилаца и потврђена првостепена пресуда. Ставом другим изреке, одбијен је захтев тужилаца за накнаду трошкова жалбеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужиоци су благовремено изјавили ревизију из свих законских разлога.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни касациони суд је оценио да ревизија није дозвољена.

Чланом 403. став 3. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужба ради утврђења у овој правној ствари поднета је 17.08.2017. године, а вредност предмета спора побијаног дела је 1.117.800,00 динара.

С обзиром на то да се ради о имовинскоправном спору у коме вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, то је Врховни касациони суд оценио да је ревизија недозвољена, применом члана 403. став 3. ЗПП.

Из наведених разлога, применом члана 413. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци.

Председник већа – судија

Добрила Страјина, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић