Пресудом Апелационог суда у Београду Гж2 610/19 од 14.11.2019. године, ставом првим изреке, одбијена је жалба тужене и потврђена пресуда Основног суда у Вршцу П2 216/18 од 02.04.2019. године, у ставу првом изреке којим је одређено вршење самосталног родитељског права од стране оца АА, одређено пребивалиште малолетног ВВ на адреси пребивалишта оца АА, одређен модел одржавања личних односа малолетног ВВ и мајке ББ (сада ББ1), обавезана тужена да доприноси издржавању малолетног детета почев од 05.09.2018. године и у ставу другом изреке. Ставом другим изреке преиначена је пресуда Основног суда у Вршцу П2 216/18 од 02.04.2019. године у ставу првом изреке у преосталом делу, тако што је одбијен тужбени захтев тужиоца АА којим је тражено да се одреди пребивалиште малолетног ВВ на свакој другој адреси на којој буде пребивалиште оца. Ставом трећим изреке преиначено је решење о трошковима парничног поступка садржано у ставу четвртом изреке пресуде Основног суда у Вршцу П2 216/18 од 02.04.2019. године и одређено да свака странка сноси своје трошкове поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену и то против дела става првог изреке којим је тужена-противтужиља обавезана да на име свог доприноса за издржавање малолетног сина ВВ плаћа месечни износ од по 7.500,00 динара, тужена- противтужиља је благовремено изјавила ревизију због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Испитујући побијану пресуду у смислу одредбе члана 408. ЗПП („Службени гласник РС“, број 72/11 са изменама и допунама), Врховни касациони суд је нашао да ревизија тужене-противтужиље није основана.

У спроведеном поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју Врховни касациони суд пази по службеној дужности. Наводи ревизије којима се указује да се из образложења првостепене и другостепене пресуде не може са сигурношћу утврдити које су релевантне чињенице утврђене на основу сваког појединачног доказа а које на основу свеобухватне оцене изведених доказа, нити је дата потпуна и прецизна оцена изведених доказа, указују на постојање битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 12. ЗПП, па нису од значаја сходно одредби члана 407. став 1. тачка 2. ЗПП да се ревизија не може изјавити због означене повреде поступка.

Према утврђеном чињеничном стању, малолетни ВВ је рођен дана ...2006. године у ..., у ванбрачној заједници оца АА и мајке ББ. Мајка ББ напустила је ванбрачну заједницу 2014. године, 2015. године засновала је брачну заједницу са ГГ у којој има два детета, рођена 2015. и 2018. године и живи у ..., у породичној заједници са мужевљевим родитељима, у кући власништво свекра. Малолетни ВВ је остао да живи са оцем АА у ..., у породичној заједници са очевим родитељима где живи од рођења, у кући величине 130 м2, власништво деде по оцу, која је пространа, адекватно опремљена и одржавана. ВВ има 13 година, похађа седми разред основне школе у ... . Отац АА је завршио основну школу, запослен је у ... „ДД“ где остварује месечну зараду од 25.000,00 динара. Његов отац ЂЂ нема никаквих примања а мајка ЕЕ је повремено запослена. Породица се храни производима из сопственог домаћинства, обзиром да имају домаће животиње (овце, кокошке, свиње), као и четири ланца земље и башту. Тужена ББ је завршила два разреда средње ... школе и ванредно похађа трећу годину, запослена је у ... „ЖЖ“ и остварује примања у висини од 26.000,00 динара месечно, тренутно је на породиљском одсуству. Месечне потребе малолетног ВВ, које се односе на трошкове за школске књиге и школски прибор, исхрану, трошкове одеће и обуће, личне хигијене, као и трошкове тренирања фудбала, износе укупно 17.000,00 динара. Тужена ББ, обзиром да живи у породичном домаћинству супругових родитеља, плаћа са мужем половину износа од 25.000,00 динара на име месечних дажбина, зарада њеног супруга износи 28.000,00 динара месечно, с`тим што је оптерећена са два кредита. Трошкове које имају на име издржавања два малолетна детета износе око 40.000,00 динара месечно. Парничне странке не поседују непокретну имовину на своје име.

На овако утврђено чињенично стање, нижестепени судови су правилном применом одредаба чланова 160. и 162. Породичног закона РС, утврдили обавезу тужене-противтужиље да издржава малолетно дете износом од по 7.500,00 динара месечно, имајући у виду узраст малолетног ВВ, уобичајене трошкове који су на месечном нивоу потребни за његово издржавање, као и минималну суму издржавања - накнаду за лица на породичном смештају коју периодично утврђује надлежно министарство у складу са законом, а која је у време доношења првостепене пресуде износила 26.068,00 динара.

Неосновани су наводи у жалби тужене-противтужиље да је висина доприноса за издржавање малолетног ВВ, коју је она у обавези да плаћа преко износа од 5.000,00 динара, превисоко одређена, обзиром да тужена из садашњег брака има двоје деце, пошто је на породиљском одсуству не може додатно да се ангажује, да чињеница да месечни трошкови које има тужена и њен супруг за издржавање њихово двоје малолетне деце износе око 40.000,00 динара, није правилно оцењена од стране нижестепених судова, а да су материјалне прилике тужиоца далеко боље у односу на тужену и њеног супруга, јер се домаћинство тужиоца храни производима из сопственог домаћинства, а опште позната чињеница је да су далеко већи трошкови издржавања двоје малолетне деце у односу на месечне потребе за издржавање малолетног сина ВВ.

Наиме, првостепени суд је потребе малолетног ВВ, који је рођен ...2006. године, похађа седми разред основне школе и има 13 година, утврдио у износу од по 17.000,00 динара месечно, а потребе двоје малолетне деце тужене, која су рођена 2015. и 2018. године, у износу од око 40.000,00 динара месечно према наводима тужене, из чега произилази да су потребе малолетног ВВ, који осим потреба материјалне егзистенције има и друге социјалне потребе које произилазе из околности у којима малолетни ВВ живи и у којима остварује друштвене контакте примерене свом узрасту, мање од потреба много млађе деце тужене. Осим тога, без обзира на чињеницу што се тужена сада налази на породиљском одсуству, које је привремено стање, радно је активна и у могућности да и допунским радом оствари приходе. Тужена као мајка може и мора да доприноси издржавању малолетног ВВ износом од по 7.500,00 динара месечно, а да не угрози своју егзистенцију, а тиме посредно и извор прихода за малолетног ВВ, посебно имајући у виду висину минималне суме издржавања од 26.068,00 динара месечно, док ће преостали део износа покрити законски заступник и то делимично новчаним давањима а делимично свакодневним радом и бригом о малоленом ВВ.

На основу изложеног, Врховни касациони суд је одбио као неосновану ревизију тужене-противтужиље и одлучио као у изреци на основу одредбе члана 414. ЗПП.

Председник већа - судија

Бранислава Апостоловић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић