Апелациони суд у Крагујевцу, пресудом Гж2 331/20 од 15.09.2020. године, одбио је као неосновану жалбу тужиље и потврдио пресуду Основног суда у Брусу, Судска јединица у Александровцу П2 66/19 од 16.06.2020. године, у ставу другом, трећем, четвртом и петом изреке (став први изреке).

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, у делу којим је одлучено о издржавању малолетне деце, тужиља је благовремено изјавила ревизију, због погрешне примене материјалног права.

Врховни касациони суд је испитао побијану пресуду у побијаном делу на основу члана 408. Закона о парничном поступку – ЗПП (,,Службени гласник РС“ бр. 72/11, 49/13 - УС, 74/13 - УС, 55/14, 87/18 и 18/20) и утврдио да ревизија тужиље није основана.

У поступку пред нижестепеним судовима није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју овај суд пази по службеној дужности, на основу члана 408. ЗПП.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља и тужени су 27.08.2006. године закључили брак, из кога имају двоје заједничке деце, сина ЕЕ, рођеног ... године и ћерку ЖЖ, рођену ... године. Заједница живота између тужиље и туженог је престала да постоји и од дана фактичког престанка заједнице живота малолетна деца живе са оцем, туженим, у његовој породичној кући у ... . На основу налаза и мишљења Центра за социјални рад утврђено је да је у најбољем интересу малолетне деце да отац, тужени, врши самостално родитељско право и да се начин одржавања личних односа између деце и тужиље одвија у складу са предлогом Центра за социјални рад. Малолетна деца су психофизички здрава, мал. ЖЖ је уредна, негована и лепо васпитана, постиже одличан успех у школи и тренира гимнастику, а син ЕЕ је учених ... разреда основне школе у ..., постиже добар успех у школи, мање је посвећен учењу од сестре, тренира фудбал, усвојио је радне навике и вештину старања о себи и за свој узраст показује зрелост. У домаћинству туженог има адекватних услова за раст и развој и задовољење потреба деце, јер је реч о домаћинству доброг социјално-економског статуса, дечје собе су уредне, опремљене у складу са узрастом и потребама деце. У породичном домаћинству туженог живе његови родитељи, који су помоћ и подршка у задовољавању потреба деце. Тужиља живи у двособном конфорном стану, у новој стамбеној згради у центру града, који је у фази опремања и у коме ће деца имати задовољавајуће услове када буду проводили време са мајком. Тужиља је тренутно незапослена, материјално јој помажу њени родитељи и планира да се врати свом ... занату којим се раније бавила. Тужиља намерава да купи стан у ... и да ту живи са својом децом. Тужени живи у породичној кући у ..., са својим родитељима који су радно способни и баве се пољопривредом. Тужени ради као ... на ... и истовремено се бави пољопривредом.

Полазећи од утврђеног чињеничног стања, судови су правилно применили материјално право, кад су обавезали тужиљу да на име свог доприноса у издржавању малолетне деце плаћа по 7.000,00 динара месечно, почев од подношења тужбе 26.08.2019. године па убудуће, док за то постоје законски услови.

Одредбом члана 160. став 1. Породичног закона („Службени гласник РС“ број 18/05, 72/11 и 6/15) је прописано, да, издржавање се одређује према потребама повериоца и могућностима дужника издржавања, при чему се води рачуна о минималној суми издржавања. Одредбом става 2. овог члана, да, потребе повериоца издржавања зависе од његових година, здравља, образовања, имовине, прихода, те других околности од значаја за одређивање издржавања. Одредбом става 3. овог члана, да, могућности дужника издржавања зависе од његових прихода, могућности за запослење и стицање зараде, његове имовине, његових личних потреба, обавезе да издржава друга лица, те других околности од значаја за одређивање издржавања.

Полазећи од утврђеног чињеничног стања, потреба малолетне деце као поверилаца издржавања, с обзиром на њихов календарски узраст и могућности тужиље као дужника издржавања, а имајући у виду да је обавеза да сразмерно свом имовинском стању, здравственим и радним способностима и у складу са потребама малолетне деце доприноси њиховом издржавању, правилна је одлука о обавезивању тужиље да на име издржавања месечно плаћа по 7.000,00 динара својој малолетној деци, због чега су неосновани наводи ревизије о погрешној примени материјалног права.

Нису од утицаја на другачију одлуку овог суда наводи ревизије којима се указује да тужиља има намеру да купи стан, с обзиром на то да је та околност утврђена и цењена од стране нижестепених судова и што тужиља, дакле, за сада није купила стан и нема трошкова у вези истог.

При томе, како се одбија као неоснована ревизија тужиље, то није неопходно даље детаљно образлагати ову пресуду, у смислу одредбе члана 414. став 2. ЗПП.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу одредбе члана 414. став 1. ЗПП, одлучио као у изреци.

Председник већа – судија

Слађана Накић Момировић,с.р.

За тачност отправка

управитељ писарнице

Марина Антонић