Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Mиломира Николића, председника већа, Слађане Накић – Момировић и Марине Говедарица, чланова већа, у правној ствари тужиоца АД Ж.С. из Б., против тужене М.П. из К., чији је пуномоћник Д.И., адвокат из К., ради стицања без основа, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против пресуде Вишег суда у Краљеву Гж 119/14 од 25.03.2014. године, у седници одржаној 07.04.2016. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужене изјављеној против пресуде Вишег суда у Краљеву Гж 119/14 од 25.03.2014. године, као о изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужене изјављена против пресуде Вишег суда у Краљеву Гж 119/14 од 25.03.2014. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Краљеву П 2649/12 од 11.09.2013. године, тужена је обавезана да тужиоцу, на име име стицања без основа због коришћења земљишта укупне површине 15 квм које се налази на кп.бр. . КО К., за период од 01.01.2011. године до 31.12.2011. године, исплати износ од 63.848,00 динара, са законском затезном каматом од 10.12.2012. године па до исплате. Ставом другим изреке, тужена је обавезана да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка.

Пресудом Вишег суда у Краљеву Гж 119/14 од 25.03.2014. године, одбијена је као неоснована жалба тужене и потврђена првостепена пресуда.

Против правноснажне другостепене пресуде, тужена је изјавила посебну ревизију, у смислу члана 404. Закона о парничном поступку, указујући на погрешну примену материјалног права, члана 100. Закона о планирању и изградњи.

Апелациони суд у Крагујевцу је решењем Р1 407/15 од 20.10.2015. године предложио Врховном касационом суду одлучивање о ревизији тужене, као о изузетно дозвољеној због разматрања правног питања у интересу равноправности грађана, затим новог и уједначеног тумачења права.

Оцењујући дозвољеност изјављене ревизије у смислу члана 404. ЗПП, Врховни касациони суд налази да у овом случају нису испуњени услови за одлучивање о ревизији туженог као о изузетно дозвољеној. У конкретном случају се ради о тужби ради исплате по правилима о стицању без основа на страни тужене, због коришћења земљишта у јавној својини, чији је корисник тужилац. Дакле, реч је о облигационоправном спору, па наводи тужене да је земљиште јавна својина Републике Србије и у вези са тим оспоравање активне легитимације тужиоца као титулара права коришћења земљишта, сами по себи, не указују на потребу за новим, нити уједначеним тумачењем права у интересу равноправности грађана. Стога, нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као о изузетно дозвољеној.

Испитујући дозвољеност изјављене ревизије на основу члана 410. став 2. тачка 5. и члана 403. став 3. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11), у вези члана 23. став 1. Закона о изменама и допунама ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 55/14), Врховни касациони суд је нашао да ревизија тужене није дозвољена.

Према члану 403. став 3. Закона о парничном поступку ревизија није дозвољена у имовинско-правним споровима ако вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност од 100.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе. Одредбом члана 479. став 6. Закона о парничном поступку је прописано да ревизија није дозвољена у поступку у споровима мале вредности.

Тужба је поднета 12.12.2012. године, ради накнаде штете у висини од 63.684,00 динара, који износ представља вредност побијаног дела правноснажне пресуде. Побијана пресуда је донета 25.03.2014. године.

Имајући у виду да се ради о имовинско-правном спору, у коме се тужбени захтев односи на потраживање у новцу, те да вредност предмета спора не прелази динарску противвредност 100.000,00 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, ревизија према члану 403. став 3. ЗПП, није дозвољена. Истовремено, реч је о спору мале вредности, па ревизија није дозвољена ни применом члана 479. став 6. ЗПП-а.

На основу члана 413. ЗПП, одлучено је као у изреци решења.

Председник већа-судија

Миломир Николић,с.р.