Рев 2281/2019 3.19.1.25.1.3; 3.19.1.25.1.4

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 2281/2019
03.03.2021. година
Београд

Врховни касациони суд у већу састављеном од судија: Весне Поповић, председника већа, Зоране Делибашић, Гордане Комненић, Весне Субић и Божидара Вујичића, чланова већа, у правној ствари тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Живан Мајсторовић, адвоката из ..., против тужених ББ из ... и ВВ из ..., ради утврђења, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж 660/19 од 28.02.2019. године, у седници одржаној 03.03.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж 660/19 од 28.02.2019. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиље изјављена против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж 660/19 од 28.02.2019. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Врбасу, Судска јединица у Кули П 1168/2016 од 03.12.2018. године, ставом првим изреке, тужбени захтев је делимично усвојен. Ставом другим изреке, утврђено је да је тужиља на име стицања у браку у широј породичној заједници стекла право својине 91/1000 дела на некретнинама уписаним у ЛН ... КО ... парцела ... породична зграда помоћна зграда број ... и помоћна зграда број ... што су тужени дужни признати и трпети да се тужиља са наведеним сувласничким делом упише код РГЗ Службе за катастар непокретности Кула. Ставом другим изреке, одбијен је тужбени захтев којим је тражено да се утврди да је тужиља на име стицања у браку у широј породичној заједници стекла право својине преко 91/1000 дела до тражених 18/100 дела на некретнинама уписаним у ЛН ... КО ... парцела ... породична зграда помоћна зграда број ... и помоћна зграда број ... што су тужени дужни признати и трпети да се тужиља са наведеним сувласничким делом упише код РГЗ Службе за катастар непокретности Кула. Ставом трећим изреке, одбијен је тужбени захтев којим је тражено да се утврди да је тужиља на име стицања у браку у широј породичној заједници са туженима стекла право сусвојине од 18/100 дела непокретности уписаним у ЛН ... КО ... парцела ... земљиште под зградом објектом у ..., градско грађевинско земљиште ближе опредељено као у том ставу изреке. Ставом четвртим изреке, одбијен је тужбени захтев којим је тражено да се утврди да је тужиља према туженом стекла на име суповерилачког удела супружника у адаптацији и реновирању заједничке имовине, а према туженој удео на име адаптације и реновирања непокретности и привређивања у широј породичној заједници износ од 360.000,00 динара и да се обавежу тужени да тужиљи исплате наведени износ са каматом од пресуђења до исплате. Ставом петим изреке, одбијен је тужбени захтев којим је тражено да се утврди да је тужиља стекла сувласништво од ½ дела на путничком возилу марке ... и да се обавеже тужени да тужиљи исплати динарску проиввредност од 1650 евра према средњем курсу НБС на дан 01.06.2012. године са законском затезном каматом од пресуђења до исплате. Ставом шестим изреке утврђено је да је тужиља стекла по основу стицања у брачној заједници 1/3 дела износа од 3.393,42 евра па се обавезује тужени да исплати износ од 1.131,14 евра у динарској противвреднности по средњем обрачунском курсу НБС важећем на дан исплате. Ставом седмим изреке, одбијен је тужбени захтев којим је тражено да се обавеже тужени да тужиљи исплати динарску противвредност износа од 1.131,14 динара у динарској противвредности по средњем обрачунском курсу НБС важећем на дан исплате. Ставом осмим изреке, утврђено је да је тужиља стекла сувласнички удео од 1/3 на покретним стварима и то комплет висећој кухињи угаоној, ближе идентификованој као у том ставу изреке. Ставом деветим изреке, одређено је да свака странка сноси своје трошкове.

Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж 660/19 од 28.02.2019. године, ставом првим изреке, одбијена је жалба тужених, а жалба тужиље делимично усвојена и првостепена пресуда преиначена у делу одлуке о законској затезној камати тако што је тужени обавезан да тужиљи првостепеном пресудом досуђени износ од 1.131,14 евра у динарској пртоиввредности по средњем курсу НБС исплати са законском затезном каматом од 03.12.2018. године до исплате по стопи у висини референтне каматне стопе ЕЦБ на главне операције за рефинанасирање увећане за осам процентних поена, док је у преосталом делу жалба тужиље одбијена и првостепена пресуда потврђена. Ставом другим изреке, одбијен је захтев тужиље за накнаду трошкова жалбеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужиља је благовремено изјавила ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права, с тим што је предложила да се ревизија сматра изузетно дозвољеном на основу члана 404. ЗПП.

Према члану 404. став 1. ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11, 55/14 и 87/18), ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и када је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). Према ставу 2. истог члана, о дозвољености и основаности ревизије из става 1. овог члана одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија.

Врховни касациони суд налази да у конкретном случају нису испуњени услови из члана 404. ЗПП, јер се ради о парници ради утврђивања права својине (по основу стицања у току брака у широј породичној заједници), у којима примена материјалног права у погледу основаности тужбеног захтева зависи од утврђеног чињеничног стања сваког конкретног случаја, а нижестепени судови су према чињеницама утврђеним у овој правној ствари одлуку о основаности тужбеног захтева засновали на примени одговарајућих одредаба материјалног права, при чему уз ревизији нису пружени докази о постојању различитих одлука у истој чињеничној и правној ситуацији као у конкретном случају и супротном пресуђењу судова.

Како у конкретном случају нису испуњени услови из члана 404. став 1. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Наиме, чланом 403. став 3. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужба у овој правној ствари, поднета је 01.06.2012. године, а вредност предмета спора побијаног дела је 490.000,00 динара, што према средњем курсу НБС на дан подношења тужбе, представља износ испод 40.000 евра.

Како се у конкретној правној ствари ради о имовинскоправном спору у коме вредност предмета спора побијаног дела у износу од 490.000,00 динара не прелази динарску противвредност 40.000 евра, то је Врховни касациони суд оценио да ревизија није дозвољена применом члана 403. став 3. ЗПП.

На основу изнетог, применом члана 413. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа - судија

Весна Поповић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић