.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 22815/2024
11.12.2024. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Мирјане Андријашевић, председника већа, Иване Рађеновић, Владиславе Милићевић, Марине Милановић и Татјане Ђурица, чланова већа, у парници тужилаца АА и ББ, обојице из ..., чији је заједнички пуномоћник Весна Плавшић, адвокат из ..., против туженог ВВ из ..., чији је пуномоћник Јулијана Степанић Павловић, адвокат из ..., због сметања државине, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против решења Вишег суда у Шапцу Гж 1049/2024 од 31.07.2024. године, у седници одржаној 11.12.2024. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији туженог изјављеној против решења Вишег суда у Шапцу Гж 1049/2024 од 31.07.2024. године, као изузетно дозвољеној.
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија туженог изјављена против решења Вишег суда у Шапцу Гж 1049/2024 од 31.07.2024. године.
О б р а з л о ж е њ е
Решењем Основног суда у Лозници П 425/22 од 16.05.2024. године, ставом првим изреке, усвојен је тужбени захтев тужилаца, па је утврђено да је тужени сметао тужиоца АА у мирној и несметаној државини сталне службености пролаза до своје парцеле преко повласног добра кат.парц. бр. .. КО Лозница, а тужиоца ББ у мирној и несметаној фактичкој државини путног правца, ради доласка у своје повласне парцеле бр. .., .., .. и .., све КО Лозница, који путни правац се простире целом дужином кат.парц. бр. .. и .. КО Лозница, уз међу ове његове парцеле са кат.парц. бр. .. и .. КО Лозница, у ширини од око 2 м, на начин ближе одређен у овом ставу изреке, чиме је онемогућио пролаз тужиоцима описаним правцем својих парцела, па је наложено туженом да успостави пређашње стање на начин ближе наведен у овом ставу изреке, те је забрањено туженом да убудуће на овакав или сличан начин смета тужиоце у мирној државини фактичког пролаза – права службености пролаза описаним путним правцем. Ставом другим изреке, одлучено је да решење о усвојеној привременој мери Основног суда у Лозници П 425/22 од 16.06.2022. године остаје на снази до правноснажног окончања овог парничног поступка. Ставом трећим изреке, тужени је обавезан да тужиоцима солидарно накнади трошкове парничног поступка од 421.925,00 динара са законском затезном каматом од извршности решења до исплате, док је одбијен захтев тужилаца преко досуђеног до траженог износа од 506.530,00 динара. Ставом четвртим изреке, одбијен је захтев туженог за накнаду трошкова парничног поступка.
Решењем Вишег суда у Шапцу Гж 1049/2024 од 31.07.2024. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба туженог и потврђено је првостепено решење у ставовима првом, другом, обавезујућем делу става трећег и ставу четвртом изреке. Ставом другим изреке, одбијен је захтев туженог за накнаду трошкова жалбеног поступка.
Против правноснажног решења донетог у другом степену тужени је благовремено изјавио ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права, с тим што је предложио да се ревизија сматра изузетно дозвољеном (члан 404. ЗПП).
Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије на основу члана 404. став 2. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“ број 72/11... 18/20 и 10/23 – други закон), Врховни суд је нашао да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној у смислу члана 404. став 1. тог закона, јер нема разлога који указују на потребу разматрања правних питања од општег интереса или правних питања у интересу равноправности грађана, као ни потребе за уједначавањем судске праксе или новим тумачењем права. Разлози ревизије се делом односе на битне повреде одредаба парничног поступка због чега се посебна ревизија не може изјавити. Имајући ово у виду, те да се у конкретном случају ради о парници ради сметања државине, у којима одлука о основаности тужбеног захтева и примена материјалног права, зависи од утврђеног чињеничног стања у сваком конкретном случају, као и да ревидент не прилаже различите судске одлуке у којима је другачије одлучено у истој или сличној чињенично - правној ситуацији, на основу чега овај суд налази да нису испуњени услови из члана 404. став 1. ЗПП, па је у складу с тим и одлучено као у ставу првом изреке.
Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. у вези члана 420. став 6. ЗПП, Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.
Одредбом члана 452. став 5. ЗПП прописано је да против решења донетих у парницама због сметања државине ревизија није дозвољена. Имајући у виду да се у конкретном случају ревизијом побија решење донето у парници због сметања државине, у којој је према наведеној одредби Закона о парничном поступку искључено право на изјављивање ревизије, то ревизија туженог није дозвољена, јер је изјављена против одлуке, против које се по закону не може изјавити.
На основу изнетог, применом члана 413. у вези члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.
Председник већа – судија
Мирјанa Андријашевић, с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић
