Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 23304/2023
15.05.2024. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Гордане Комненић, председника већа, др Илије Зиндовића, Марије Терзић, Весне Мастиловић и Мирјане Андријашевић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., кога заступа Микица Срећковић, адвокат из ..., против тужене ББ из ..., коју заступа Вукојица Секулић, адвокат из ..., ради утврђења, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 3360/2022 од 14.03.2023. године, у седници одржаној 15.05.2024. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 3360/2022 од 14.03.2023. године.
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиоца изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 3360/2022 од 14.03.2023. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Зајечару П 151/2021 од 16.06.2021. године, ставом првим изреке, одбијен је тужбени захтев тужиоца да се утврди да је власник кп .. површине 1004м2 од тога воћњак III класе, површине 786м2 и остало вештачки створено неплодно земљиште, површине 218м2, као и кп бр. .. укупне површине 1053м2 од чега земљиште под зградом и другим објектом површине 17м2, са породичном стамбеном зградом бр. објекта 1 површине 17м2 кућни број .., приземље, земљиште под зградом и другим објектом површине 49м2, земљиште под зградом и другим објектом површине 36м2, земљиште уз зграду и други објекат површине 500м2, воћњак III класе површине 451м2, све по лн бр. .. КО ... и да се тужена обавеже да му то право призна и трпи да се упише као власник код надлежне службе за катастар непокретности. Ставом два изреке, обавезан је тужилац да туженој на име накнаде парничних трошкова исплати износ од 69.450,00 динара.
Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж 3360/2022 од 14.03.2023. године, одбијена је као неоснована жалба тужиоца и потврђена пресуда Основног суда у Зајечару П 151/21 од 16.06.2022. године.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужилац је изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучи на основу члана 404. Закона о парничном поступку, ради разматрања правног питања од општег интереса, правног питања у интересу равноправности грађана, као и новог тумачења права.
Одлучујући о изузетној дозвољености ревизије на основу члана 404. став 2. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11... 87/18), Врховни суд налази да нема разлога за одлучивање о ревизији тужиоца.
Чланом 404. став 1. Закона о парничном поступку, прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).
У конкретном случају, тужилац је тражио утврђење права власништва на одређеним непокретностима које је купио од трећег лица усменим уговором о купопродаји а које непокретности се у катастру све време воде на тужену по основу наслеђа иза смрти њеног оца, при чему је утврђено да то није валидан правни основ за стицање својине на непокретностима. О оваквим случајевима Врховни суд се изјаснио у више својих одлука па стога нису испуњени услови прописани чланом 404. став 1. ЗПП јер нема потребе за разматрањем правног питања од општег интереса, правног питања у интересу равноправности грађана као и потребе за новим тумачењем права.
Из наведених разлога Врховни суд је одлучио као у ставу првом изреке.
Одлучујући о дозвољености ревизије применом члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку, Врховни суд је нашао да ревизија тужилаца није дозвољена.
Чланом 403. став 3. Закона о парничном поступку прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.
Тужба у овој парници поднета је 31.01.2019. године. Вредност спора је 50.000 динара.
Како је побијани део правноснажне пресуде испод динарске противвредности од 40.000 евра, што је законски цензус за изјављивање ревизије у смислу члана 403. став 3. ЗПП, то ревизија тужиоца није дозвољена.
На основу члана 413. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.
Председник већа - судија
Гордана Комненић, с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић