Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужени је лично изјавио ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Врховни касациони суд је испитујући дозвољеност ревизије у границама својих овлашћења, на основу члана 401. став 2. тачка 2. а у вези члана 404. Закона о парничном поступку – ЗПП (''Сл. гласник РС'', бр.125/04, 111/09, 36/11 и 33/13- УС), који се примењује на основу одредбе члана 506. став 1. важећег Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС“, број 72/11, 49/13-УС, 74/13-УС и 55/14), утврдио да ревизија туженог није дозвољена.

Одредбом члана 84. став 2. ЗПП, је прописано, да, странку мора заступати адвокат у поступку по ревизији и захтеву за заштиту законитости. Одредбом члана 401. став 2. тачка 2. ЗПП да, ревизија је недозвољена, ако је ревизију изјавило лице које није адвокат.

Према томе, како је тужени лично изјавио ревизију, а не посредством пуномоћника, односно лица из реда адвоката, то ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж2 116/2014 од 07.03.2014. године није дозвољена на основу цитираних одредби члана 84. став 2. и члана 401. став 2. тачка 2. ЗПП.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 404. ЗПП, одлучио као у ставу првом изреке.

Први основни суд у Београду, пресудом П2 811/14 од 04.11.2014. године, уредио је начин одржавања личних односа мал. В.В., рођеног …. године у К., Р. Ц.Г., са оцем З.В. из Т., Р. Ц.Г., по моделу, тако што ће мал. дете В.В., код оца З.В. проводити сваки други Божић и Васкрс (наизменично), почев од првог дана празника до последњег дана празника и цео јули месец), с тим што ће тужиља Г.О. одвести мал. дете код оца у Ц.Г. и након истека времена одређеног за виђење вратити у Б. (став први изреке). Одлучио је и да свака странка сноси своје трошкове поступка (став други изреке).

Апелациони суд у Београду, пресудом Гж2 154/2015 од 14.05.2015. године, одбио је као неосновану жалбу туженог и потврдио пресуду Првог основног суда у Београду П2 811/14 од 04.11.2014. године.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужилац је лично изјавио ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Врховни касациони суд је испитујући дозвољеност ревизије у границама својих овлашћења, на основу одредбе члана 410. став 2. тачка 2. а у вези члана 413. важећег Закона о парничном поступку – ЗПП („Сл. гласник РС“, број 72/11, 49/13-УС, 74/13-УС и 55/14), који се у односу на побијану пресуду Апелационог суда у Београду Гж2 154/2015 од 14.05.2015. године, примењује на основу одредбе члана 506. став 2. овог ЗПП, утврдио да ревизија туженог није дозвољена.

Одредбом члана 85. став 6. ЗПП, је прописано, да, странку мора да заступа адвокат у поступку по ванредним правним лековима, изузев ако је сама адвокат. Одредбом члана 410. став 2. тачка 2. ЗПП, да, ревизија је недозвољена ако, ревизија није изјављена преко пуномоћника адвоката, изузев када је странка адвокат.

Према томе, како је тужени лично изјавио ревизију као ванредни правни лек, а не посредством пуномоћника, односно лица из реда адвоката, то ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж2 154/2015 од 14.05.2015. године, није дозвољена, на основу цитираних одредби члана 85. став 6. и члана 410. став 2. тачка 2. ЗПП.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 413. ЗПП, одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа-судија

Миломир Николић,с.р.