Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Марине Милановић, председника већа, Јелице Бојанић Керкез, Зорана Хаџића, Катарине Манојловић Андрић и Гордане Џакула, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Хајрија Јашаревић, адвокат из ..., против туженог ББ из ..., чији је пуномоћник Марко Михаљевић, адвокат из ..., ради утврђења права службености пролаза, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 1351/20 од 21.12.2020. године, у седници већа одржаној дана 24.11.2022. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 1351/20 од 21.12.2020. године, као о изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 1351/20 од 21.12.2020. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж 1351/20 од 21.12.2020. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба туженог и потврђена пресуда Основног суда у Краљеву П 226/18 од 13.03.2020. године, којом је утврђено да тужилац има право сталне службености пролаза пешице, путничким и теретним возилима и трактором, ради уласка у повласну кп .. путем којим иде преко кп .. КО ..., у мерама и границама описаним изреком и обавезан тужени да дозволи тужиоцу несметано коришћење описаног дела и трпи да пресуда служи као основ за укњижбу утврђеног права тужиоца код РГЗ СКН у Краљеву, као и да уклони описану ограду од плетене жице и металних стубова и део металне ограде са спорног дела, а преиначена је одлука о трошковима поступка тако што је обавезан тужени да тужиоцу на име трошкова поступка исплати износ од 204.800,00 динара у року од 15 дана, с`тим да уколико у овом року не исплати наведени износ дужан је да плати и законску затезну камату на тај износ почев од дана извршности па до исплате.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужени је благовремено изјавио ревизију с`позивом на члан 404. Закона о парничном поступку, због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Применом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник Републике Србије“ број 72/11 ... 18/20) посебна ревизија се може изјавити због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно размотрити правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права. Према ставу 2. истог члана испуњеност услова за изузетну дозвољеност ревизије Врховни касациони суд цени у већу од пет судија.

Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије на основу одредбе члана 404. став 2. ЗПП, Врховни касациони суд је оценио да нема места одлучивању о ревизији као изузетно дозвољеној на основу става 1. тог члана. Узимајући у обрзир врсту спора и садржину тражене судске заштите, начин пресуђења и разлоге на којима је заснована побијана пресуда, као и садржину ревизије, оцењено је да у конкретном случају нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као о изузетно дозвољеној у смислу члана 404. став 1. ЗПП.

Правноснажном пресудом, применом материјалног права из члана 51, члана 54. и члана 56. став 1. Закона о основама својинско-правних односа, оцењен је основаним тужбени захтев за утврђење права сталне службености пролаза пешице, возилима и трактором путем који описаним делом иде преко парцеле туженог и са којег је тужени обавезан да уклони препреке у виду ограде коју је поставио и омогући тужиоцу несметано коришћење пута и трпи књижни упис утврђеног права. Другостепени суд је према чињеницама утврђеним у овој правној ствари донео одлуку у складу са правним ставовима израженим кроз одлуке Врховног касационог суда, односно судском праксом коју образују правноснажне пресуде судова код одлучивања о правним лековима.

У ревизији се не конкретизује правно питање које би се разматрало из разлога предвиђених одредбом члана 404. став 1. ЗПП. Наводи ревизије који се односе на утврђено чињенично стање не могу се узети у разматрање, јер то нису разлози ни за редовну ревизију, према члану 404. став 2. ЗПП, а ни за посебну ревизију чија је дозвољеност условљена испуњењем услова прописаних у члану 404. став 1. истог закона. Институт изузетне дозвољености ревизије предвиђен је искључиво за питања из домена примене материјалног права, и то под условима који су законом изричито прописани.

Из навода ревизије не произилази да постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса, односно правних питања у интересу равноправности грађана, као ни новог тумачења права. Тужилац није уз ревизију доставио правноснажне пресуде из којих би произилазио закључак о различитом одлучивању о истој или битно сличној чињеничној и правној ситуацији, при чему правилна примена права у споровима са тужбеним захтевом, као у конкретном случају, зависи од утврђеног чињеничног стања.

Из наведених разлога, применом члана 404. ЗПП, одлучено је као у првом ставу изреке овог решења.

Испитујући дозвољеност ревизије, у смислу члана 410. стеав 2. тачка 5. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 403. став 3. ЗПП прописано је да ревизија није дозвољена у имовинско-правним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужба у овој правној ствари поднета је 01.03.2018. године, а као вредност предмета спора означен је износ од 1.000,00 динара. Другостепена пресуда је донета 21.12.2020. године. С обзиром да вредност предмета спора не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, ревизија није дозвољена.

Из наведених разлога, на основу члана 413. ЗПП одлучено јe као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Марина Милановић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић