
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 2471/2017
29.11.2017. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Предрага Трифуновића, председника већа, Звездане Лутовац и Јелене Боровац, чланова већа, у парници тужиоца Дирекције за грађевинско земљиште и изградњу Београда, кога заступа Бојан Ресавац, адвокат из ..., против тужених Предузећа ''АА'' из ..., кога заступа Александар Драговић, адвокат из ... и ''ББ'' из ..., чији је пуномоћник Јелена Томић, адвокат из ..., ради дуга, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против решења Апелационог суда у Београду Гж 267/17 од 19.01.2017. године, у седници одржаној 29.11.2017. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиоца изјављена против решења Апелационог суда у Београду Гж 267/17 од 19.01.2017. године, којим је потврђено решење Вишег суда у Београду П 2037/15 од 14.10.2016. године.
ОДБИЈА СЕ као неоснована ревизија тужиоца изјављена против решења Апелационог суда у Београду Гж 267/17 од 19.01.2017. године, којим је потврђено решење Вишег суда у Београду П 2037/15 од 15.03.2016. године.
О б р а з л о ж е њ е
Решењем Вишег суда у Београду П 2037/15 од 15.03.2016. године, утврђено је да је тужба повучена, а решењем од 14.10.2016. године тужиоцу није дозвољено враћање у пређашње стање у односу на пропуштено рочиште од 15.03.2016. године.
Решењем Апелационог суда у Београду Гж 267/17 од 19.01.2017. године, одбијене су као неосноване жалбе тужиоца и потврђена решења првостепеног суда. Ставом другим изреке, одбијен је као неоснован захтев Предузећа ''АА'' за накнаду трошкова другостепеног поступка.
Против наведеног решења тужилац је изјавио ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.
Испитујући правилност побијане одлуке на основу члана 399. ЗПП (''Службени гласник РС'' 125/04 и 111/09) који се примењује на основу члана 506. став 1. ЗПП (''Службени гласник РС'' 72/11, 55/14), Врховни касациони суд је нашао да је ревизија недозвољена и неоснована.
Ревизија изјављена против правноснажног решења којим није дозвољен предлог за враћање у пређашње стање није дозвољена.
Наиме, према члану 420. став 1. ЗПП (''Службени гласник РС'' 72/11, 55/14) који се примењује на основу члана 506. став 2. ЗПП (јер је ово решење било укинуто решењем Апелационог суда у Београду Гж 5762/16 од 07.09.2016. године), странке могу да изјаве ревизију и против решења другостепеног суда којим је поступак правноснажно окончан.
Решењем којим се одбија предлог за враћање у пређашње стање не окончава се правноснажно поступак, због чега ревизија изјављена против тог решења (врсте решења) није дозвољена. Осим тога, посебна ревизија није дозвољена ни по члану 404. ЗПП јер се она не може изјавити због битне повреде одредаба парничног поступка, већ само због погрешне примене материјалног права.
На основу члана 413. ЗПП одлучено је као у ставу првом изреке.
Пуномоћницима странака на рочишту одржаном 13.01.2016. године саопштен је дан и час одржавања следећег рочишта – 15.03.2016. године. Како на заказано рочиште за 15.03.2016. године уредно позвани пуномоћници нису приступили, суд је донео решење П 2037/15 од 15.03.2016. године којим је утврђено да је тужба повучена. Истог дана, тужилац је препорученом пошиљком поднео предлог за враћање у пређашње стање, а против решења о повлачењу тужбе изјавио је жалбу.Правноснажним решењем враћање у пређашње стање није дозвољено.
Правилно су нижестепени судови применили правило из члана 296. став 2. Закона о парничном поступку када су донели решење којим се сматра да је тужба у овој правној ствари повучена. Наиме, пуномоћници су били уредно обавештени о времену одржавања рочишта за главну расправу, на које нису приступили, нити су поднеском оправдали свој изостанак. Због тога су били испуњени услови за доношење решења којим се тужба у овој правној ствари сматра повученом.
На основу члана 414. ЗПП одлучено је као у ставу другом изреке.
Председник већа судија
Предраг Трифуновић,с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић