Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 2511/2020
02.02.2022. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Јасминке Станојевић, председника већа, Бисерке Живановић, Споменке Зарић, Гордане Комненић и Драгане Миросављевић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Владимир Јорданов, адвокат из ..., против туженог ББ из ..., чији је пуномоћник Сузана Ђорђевић, адвокат из ..., ради предаје у државину, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 240/19 од 12.07.2019. године, у седници од 02.02.2022. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужиоца као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиоца изјављена против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 240/19 од 12.07.2019. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Пожаревцу П 28/18 од 13.11.2018. године, ставом првим изреке одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиоца да му тужени преда у државину собу и подрумску просторију описане овим делом изреке, на катастарској парцели .. КО ... . Ставом другим изреке одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиоца да му тужени преда у државину земљиште потребно за редовну употребу наведених просторија, у мерама и границама наведеним овим делом изреке. Ставом трећим изреке тужилац је обавезан да туженом накнади трошкове парничног поступка у износу од 135.900,00 динара.

Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж 240/19 од 12.07.2019. године, ставом првим изреке одбијена је као неоснована жалба тужиоца и потврђена првостепена пресуда. Ставом другим изреке одбијен је захтев тужиоца за накнаду трошкове другостепеног поступка.

Против другостепене пресуде, тужилац је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права и из разлога прописаних чланом 404. Закона о парничном поступку.

По оцени Врховног касационог суда, нису испуњени законски услови за одлучивање о ревизији тужиоца као изузетно дозвољеној, у смислу члана 404. став 1. важећег Закона о парничном поступку – ЗПП. Наводима ревизије указује се на погрешну примену материјалног права, тада важећег Закона о основним својинско-правним односима и наводи да правни претходник туженог није имао закониту нити савесну државину спорних просторија, али се не указује на законске разлоге за изузетну дозвољеност ревизије у смислу члана 404. став 1. ЗПП. Ревизијом се такође оспорава налаз и мишљење вештака и утврђено чињенично стање, због чега се посебна ревизија не може поднети. Зато је одлучено као у ставу првом изреке.