Против другостепеног решења, противник предлагача је благовремено изјавила посебну ревизију због погрешне примене материјалног права, којом је предложила да се о ревизији одлучи применом члана 404. ЗПП, ради правилног тумачења одредаба Закона о парничном поступку које се односе на признање пресуде страног суда.

Применом члана 404. став 1. ЗПП посебна ревизија се може изјавити због погрешне примене материјалног права и против другостепене одлуке која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

У овој правној ствари, правноснажним решењем призната је одлука Пензионог осигурања СР Немачке, адекватном применом Закона о решавању сукоба закона са прописима других земаља и Споразума између Савезне Републике Немачке и СФРЈ о социјалном обезбеђењу.

По оцени Врховног касационог суда нису испуњени услови за одлучивање о ревизији противника предлагача као изузетно дозвољеној, у смислу члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/2011...18/2020, у даљем тексту: ЗПП).

Наиме, нема разлога који указују на потребу разматрања правних питања од општег интереса или правних питања у интересу равноправности грађана, као ни потребе за уједначавањем судске праксе или новим тумачењем права. Ревизијом се указује на погрешну примену законских одредби о признању страних судских одлука, одредаба чл. 86-96 Закона о решавању сукоба закона са прописима других земаља, али се не указује на разлоге за изузетну дозвољеност ревизије у смислу члана 404. став 1. ЗПП.

Институт изузетне дозвољености ревизије резервисан је за питања из домена примене материјалног права. Путем овог института у разматрање не могу бити узета процесна питања.

Из изнетих разлога, одлучено је као у ставу првом изреке.

Врховни касациони суд је испитао дозвољеност изјављене ревизије, у смислу члана 410. став 2. ЗПП у вези члана 30. Закона о ванпарничном поступку и утврдио да ревизије није дозвољена.

Одредбом члана 30. став 1. Закона о ванпарничном поступку прописано је да се по одредбама првог дела тог закона поступа у свим питањима која посебним поступцима садржаним у том закону нису другачије уређена, као и у другим ванпарничним стварима, за која посебним законом нису уређена правила поступања. Чланом 101. став 3. Закона о решавању сукоба закона са прописима других земаља прописано је да против решења о признању, односно извршењу одлуке, странке могу изјавити жалбу у року од 15 дана од дана достављања решења. Према ставу 4. овог члана, о жалби против решења из става 3. тог члана одлучује другостепени суд.

Из наведених одредаба произлази да је Законом о решавању сукоба закона са прописима других земаља предвиђена могућност изјављивања жалбе, али не и ревизије. Према правном схватању утврђеном на седници Грађанског одељења Врховног суда Србије од 16.12.1991. године, против правноснажне одлуке другостепеног суда донете у ванпарничном поступку признавања стране судске одлуке ревизија није дозвољена.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу другом изреке, применом члана 413. и члана 420. ЗПП.

Председник већа - судија

Јелица Бојанић Керкез, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић